Moldavija, sa populacijom od 2,4 miliona koja ove godine obeležava 34. godišnjicu nezavisnosti od Sovjetskog Saveza, predstavlja zemlju na prvoj liniji fronta u borbi za uticaj između evropskih demokratija i kremaljskog modela pokornih država koje slepo izvršavaju naređenja.
Ta razlika se često definiše kao sukob između evropskog i evroazijskog modela, pri čemu se individualna prava i slobode ili naglašavaju ili se smatraju drugorazrednim u odnosu na potrebe države.
Ova priča je poznata širom ruskog pograničnog pojasa, gde nezavisnost i prijateljstvo sa demokratskim zemljama u očima Kremlja ne predstavljaju ništa drugo do neprijateljstvo prema njegovim ciljevima.
Taj obrazac se može videti i u Gruziji, iako sa određenim nijansama, ukazuje Denis Čenusa, ekspert u Centru za studije Istočne Evrope u Litvaniji, kao i u moldavskom think-tanku Expert-Grup, u analizi za CEPA.org.
Nije sasvim tačno nazvati režim u Tbilisiju ruskom marionetom, ali njegov zaokret sa 30 godina stalnog približavanja Zapadu ka represivnoj administraciji koja je praktično odbacila kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji – uprkos ogromnoj podršci javnosti toj ideji – dodatno je istakao šta je sve na kocki i u Moldaviji.
Zašto? Prvo, zato što se nalazi na važnoj geografskoj tački. Smeštena između Rumunije – članice EU sa kojom većina Moldavaca deli zajednički jezik – i jugoistočne Ukrajine, Moldavija je očigledna polazna tačka za kampanje uticaja i destabilizaciju.
Rusija koristi ilegalno okupiranu otcepljenu oblast Pridnjestrovlje, koja se odvojila od Moldavije na zahtev Moskve 1990. godine, upravo u te svrhe.
Iako je rusko vojno prisustvo ograničeno na uglavnom lokalne trupe od oko 1.500 vojnika, obaveštajne službe Kremlja i njihovi saveznici koriste Pridnjestrovlje za mešanje u moldavsku politiku i pretnje Ukrajini.
Plan za ujedinjenje Pridnjestrovlja sa ruski okupiranim teritorijama u južnoj Ukrajini bio je ključni deo strategije Moskve nakon invazije 2022. godine, ali ga je zaustavila ukrajinska vojska.
Ipak, Kremlj i dalje pokazuje odlučnost da Moldaviju vrati u svoju sferu uticaja, kao što je pokazalo i njegovo obimno mešanje u izbore 28. septembra.
„Cilj Rusije je jasan“, rekla je proevropska predsednica Maja Sandu pre izbora, na kojima je njena partija na kraju odnela pobedu. „Da zauzme Moldaviju putem izbora“.
I na predsedničkim izborima 2024. godine, kao i na referendumu o članstvu u EU, koji je održan istovremeno, i na parlamentarnim izborima 2025, Moldavci su se oduprli pokušajima Kremlja da blokira evropski put zemlje.
I pritom su naučili mnogo, znanje koje će biti korisno i za moldavske partnere. Snažne mere usmerene protiv aktera povezanih s Rusijom, poput oligarha i političkih partija, čine Moldaviju korisnim studijskim primerom u borbi protiv dobro finansiranih kampanja uticaja koje sprovodi Kremlj.
„Geopolitička derusifikacija“ zemlje ima za cilj da omogući Moldaviji da sledi svoj zapadni put i prekine svaku sumnju da je ruski satelit.
Raskid sa prošlošću sada izgleda očigledniji nego ikada, jer je Moldavija spremna da otpočne pregovore o članstvu u EU.
Nakon prelaska iz statusa partnerske države EU u 2022–2024. u fazu formalnih pregovora, zemlja je učvrstila svoju poziciju na mapi politike proširenja Unije. Kao bezrezervni podržavalac Ukrajine tokom ruske agresije, Moldavija se danas u široj međunarodnoj zajednici vidi kao pouzdan partner Zapada.
Demokratski savezi igraju ključnu ulogu širom sveta u borbi protiv autoritarnih režima koji koriste „sive zone“.
U tom kontekstu, Moldavija se sve dublje ugrađuje u strukture zapadnih koalicija, pre svega kroz svoje „povezivanje“ sa Ukrajinom, kako u bezbednosnim pitanjima, tako i u procesu proširenja EU. Spoljna politika zemlje dosledno se pomera ka proevropskoj orijentaciji, uprkos promenljivim unutrašnjim preferencijama građana između Istoka i Zapada, što pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Moldavske vlasti koriste finansijsku i institucionalnu podršku EU i drugih zapadnih partnera kako bi sprovele reforme usmerene na jačanje ekonomije i društva u celini.
Poseban fokus ostaje na borbi protiv korupcije (na graničnim prelazima, u javnim fondovima, itd.) i reformi pravosudnog sistema, što je od suštinskog značaja za napredak ka članstvu u EU, ali i za sprečavanje povratka oligarha u kontrolu nad državnim institucijama.
Od uloge bezbednosnog aktera, preko doprinosa regionalnom saobraćajnom povezivanju, do pružanja uvida u realno vreme o ruskom hibridnom ratovanju – Moldavija ima mnogo toga da ponudi.
Zahvaljujući bliskim partnerstvima sa EU, NATO-om, Rumunijom i Ukrajinom, Moldavija intenzivno radi na unapređenju svojih vojnih i bezbednosnih službi.
Iskoristila je sredstva iz Evropskog mirovnog instrumenta EU (European Peace Facility) u vrednosti od 197 miliona evra (232 miliona dolara, stanje iz septembra) kako bi ojačala vojne kapacitete i učestvovala u NATO vežbama.
Takva ulaganja u nacionalnu odbranu poštuju ustavnu neutralnost Moldavije, ali su ipak deo šire strategije EU, Velike Britanije i Ukrajine za uspostavljanje odvraćanja od ruskog uticaja.
Bezbednosna saradnja sa EU takođe može igrati značajnu ulogu u rešavanju konflikta u Pridnjestrovlju, koji bi mogao ući u novu fazu u naredne četiri godine, budući da se Rusija bori da nastavi subvencionisanje separatističkog režima.
Bilo kakav uspeh u ovom domenu pomogao bi u rešavanju „zamrznutog sukoba“ i time uklanjanju sive zone u neposrednom susedstvu EU.
Regionalna saobraćajna povezanost je još jedno područje u kojem Moldavija može dati pozitivan doprinos, nudeći svoju kopnenu infrastrukturu – puteve, železnice i mostove – za uspostavljanje fizičkih veza između Ukrajine i ostatka regiona.
Trenutno su u toku projekti izgradnje puteva koji imaju za cilj poboljšanje saobraćajnih veza između Rumunije, Moldavije i Ukrajine.
Da bi se sve to realizovalo, potrebna je inicijativa, doslednost i kreativno razmišljanje s obe strane. Moldavija ima još mnogo toga da ponudi, i na Zapadu je da to prepozna i iskoristi prednosti njenog priključenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
