Simbol lubenice postao je sveprisutan na propalestinskim marševima širom sveta. I ne samo tamo, nego i u postovima na društvenim platformama u kojima se pruža podrška palestinskoj nezavisnosti, a zastupljen je i u umetnosti.
Lubenica za Palestince nosi snažnu simboliku solidarnosti i otpora, zahvaljujući svojim bojama, onim istim koje se nalaze na palestinskoj zastavi – zelena i bela su na kori, meso je crveno, semenke su crne.
Palestinski umetnik Sliman Mansur je za Al Džaziru objasnio kako je lubenica, koja se inače uzgaja širom Bliskog istoka i koja je dosta zastupljena u palestinskoj kuhinji, postala moćan politički simbol za Palestince. Ironija je u tome što je ideja takoreći potekla od jednog izraelskog oficira.
In occupied Palestine, the Israelis have banned the display of the Palestinian national flag. In response, Palestinians have adopted the watermelon, which has the same colors as their flag, as a symbol of defiance.
Following the 1967 Six-Day War, Israel banned the public use of… pic.twitter.com/99SUTY1KZS
— red. (@redstreamnet) October 19, 2023
Mansur je osamdesetih godina prošlog veka bio među umetnicima koji su počeli da koriste ono što je danas dobro poznati simbol palestinskog pokreta nakon što je Izrael usvojio zakon kojim se cenzuriše politička umetnost.
„Dali su nam pravila poput onih da ne smemo da slikamo određenim bojama“, rekao je Mansur. „Da ne smemo da slikamo crvenom, zelenom, crnom i belom. Ovo pravilo je objavljeno u novinama i svuda, uključujući i u Izraelu.“
Kada su izraelske vlasti uvele zabranu boja, dodao je, slikar Isam Badr je pitao da li se boje i dalje mogu koristiti za slikanje cveća. Ne, rekao je jedan izraelski oficir, cveće je zabranjeno. Ništa u crvenoj, zelenoj i crnoj boji. Čak ni lubenica.
„I to je razlog zašto nam zabranjuju da slikamo u ovim bojama. Zato što su te boje boje palestinske zastave, a zastava je simbol naroda.“
Pošto su boje lubenice testirale granice zabrane, postala je simbol otpora među umetnicima i sada se često prikazuje na propalestinskim protestima i među palestinskim pristalica na internetu.
Lubenica je tako zaživela na palestinskim teritorijama. Pojavljivala se na zidovima, majicama, posterima i u umetničkim galerijama.
Tajm piše da upotreba lubenice kao palestinskog simbola nije nova. Prvi put se pojavila nakon Šestodnevnog rata 1967. godine, kada je Izrael preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom i Gazom i anektirao Istočni Jerusalim.
Kako se navodi, u to vreme, izraelska vlada je javno isticanje palestinske zastave proglasila krivičnim delom u Gazi i na Zapadnoj obali.
Da bi zaobišli zabranu, Palestinci su počeli da koriste lubenicu jer, kada se preseče, voće nosi nacionalne boje palestinske zastave – crvenu, crnu, belu i zelenu.
Izrael je ukinuo zabranu palestinske zastave 1993. godine u okviru sporazuma iz Osla, koji je podrazumevao međusobno priznanje Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije i bio je prvi formalni sporazum u pokušaju rešavanja višedecenijskog izraelsko-palestinski sukoba.
Zastava je prihvaćena kao predstavljanje Palestinske uprave, koja je upravljala Gazom i Zapadnom obalom.
Nakon sporazuma, Njujork tajms je prihvatio ulogu lubenice kao zamenskog simbola tokom zabrane zastave. „U Pojasu Gaze, gde su mladići nekada hapšeni zbog nošenja isečenih lubenica – čime su prikazivali crvene, crne i zelene palestinske boje – vojnici stoje po strani dok povorke marširaju mašući nekada zabranjenom zastavom“, napisao je novinar Tajmsa Džon Kifner.
Upotreba lubenice kao simbola ponovo se pojavila 2021. godine, nakon presude izraelskog suda da će palestinske porodice sa sedištem u naselju Šeik Džara u istočnom Jerusalimu biti iseljene iz svojih domova kako bi se napravilo mesto za doseljenike.
Watermelon of Liberation #Palestine #watermelon #liberation pic.twitter.com/E2AaobWyAB
— maman (@manraihad) November 1, 2023
U januaru 2023. je izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir dao policiji ovlašćenje da konfiskuje palestinske zastave, podseća Tajm.
Kasnije je u junu usledilo glasanje o zakonu kojim se zabranjuje ljudima da istaknu zastavu u državnim institucijama, uključujući univerzitete. (Zakon je prošao preliminarno odobrenje, ali je vlada kasnije pala.)
U junu je Zazim, arapsko-izraelska organizacija zajednice, pokrenula kampanju protesta protiv hapšenja i konfiskacije zastava koje su usledile. Slike lubenica bile su zalepljene na 16 taksija koji su saobraćali u Tel Avivu, uz prateći tekst koji je glasio: „Ovo nije palestinska zastava“.
„Naša poruka vladi je jasna: uvek ćemo pronaći način da zaobiđemo svaku apsurdnu zabranu i nećemo prestati da se borimo za slobodu izražavanja i demokratiju“, rekao je direktor Zazima Raluka Ganea.
Amal Saad, Palestinka iz Haife koja je radila na kampanji Zazim, rekla je za Al Džaziru, preneo je Tajm, da su imali jasnu poruku: „Ako želite da nas zaustavite, pronaći ćemo drugi način da se izrazimo.“
Palestinska zastava datira iz 1916.
Prema Palestinskom akademskom društvu za proučavanje međunarodnih poslova, palestinsku zastavu je dizajnirao Šarif Husein bin Ali, emir Meke, 1916. godine. U to vreme, područje poznato kao palestinske teritorije bilo je deo Osmanskog carstva, a zastava je postala simbol arapske pobune protiv Turaka.
Husein je sanjao o nezavisnom arapskom kraljevstvu, koje bi se prostiralo preko današnjih palestinskih teritorija i Sirije, Izraela, Jordana i Libana, piše Dojče vele.
Turci su poraženi uz britansku pomoć, ali san o ujedinjenom arapskom kraljevstvu se nikada nije ostvario. Do 1948. godine, Palestina je ostala pod britanskim mandatom. Nakon što su se Britanci povukli, zastava arapskog ustanka je oživljena kao nacionalna zastava palestinske države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
