Piše: Fil Četvynd, globalni direktor vesti, Agence France-Presse (AFP)
Svaki dan postaje sve teže obavljati osnovni novinarski zadatak – prikupljanje činjenica i proveru informacija. Takođe, postaje i mnogo opasnije.
U prvoj polovini 2025. godine, okruženje u kojem novinari rade dodatno se pomračilo, dostižući nivoe neviđene decenijama, što odražava koordiniranu eskalaciju nasilja, zastrašivanja i cenzure.
Tkivo društava cepa se kroz, u mnogim slučajevima, svesne i proračunate kampanje kojima je cilj potkopavanje činjenica – temelja naše zajedničke stvarnosti. Nema potrebe dokazivati da je nešto neistinito, dovoljno je neprestano blatiti, sejati sumnju i širiti teorije zavere. Algoritmi društvenih mreža često će učiniti ostalo.
Za Agence France-Presse, međunarodnu novinsku agenciju čiji je izveštavački tim rasprostranjen širom sveta, brojke su jasne: imali smo 25 ozbiljnih incidenata u koje su bili uključeni naši novinari samo u prvoj polovini ove godine. To je više nego u čitavoj 2024.
Ali ti incidenti – napadi, hapšenja, proterivanja ili beg novinara da spasu živu glavu – samo nagoveštavaju razmere globalnog napada na pravo javnosti da bude informisana.
Geografski obuhvat nasilja i zastrašivanja sve je širi. Situaciju dodatno pogoršava porast autoritarnih praksi i populističke retorike koja otvoreno napada medije. Sve veća nekažnjivost policijskih i državnih organa – ohrabrena dominantnim političkim porukama – učinila je fizičke napade na novinare uobičajenim. Ovo nije pojava ograničena na takozvane nestabilne režime; ona se pojavljuje i u ustaljenim demokratijama i zemljama sa dugom tradicijom slobode medija, što ukazuje na opasan pomak u globalnim normama.
Novinari su tradicionalno isticali svoj identitet na protestima i javnim događajima, verujući da to nosi određenu zaštitu i legitimitet. Međutim, sve češće vidimo da ti identifikatori postaju mete. Tokom protekle godine, naši novinari bili su nasilno napadnuti na protestima u zemljama kao što su Turska, Argentina i Sjedinjene Države. Svi su bili jasno obeleženi kao novinari. Svi su uvereni da su napadnuti upravo zbog toga što su novinari.
U značajnim delovima sveta, novinarstvo praktično nestaje. Pretnje i zastrašivanja postala su neizdrživa. Naši novinari su morali da beže iz celog regiona Sahela u zapadnoj Africi, kao i iz delova Centralne Amerike poput Nikaragve i Salvadora. U delovima istočne i centralne Evrope, naši fekt-čekeri redovno dobijaju pretnje smrću i trpe kampanje zastrašivanja i ućutkivanja.
Poruke često stižu sa samog vrha. Predsedništvo Argentine objavilo je prošle godine na društvenim mrežama: „Novinare ne mrzimo dovoljno“. Argentinski forum za novinarstvo zabeležio je ukupno 179 napada na medijske radnike tokom 2024. godine.
A onda je tu i Gaza. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) navodi da je gotovo 200 novinara ubijeno u Gazi u protekle dve godine. Ukazuje na preko 20 slučajeva za koje veruje da su pojedinci bili namerno mete. Neki naši novinari u Gazi odbijaju da nose zaštitne pancire jer se plaše da će im to samo privući pažnju i učiniti ih metama. Kažu i da se ljudi boje da budu u njihovoj blizini, jer misle da su novinari mete. A možda je najznačajnije to što vrlo malo vlada u državama koje su izgradile slobodu medija pokazuje spremnost da stane u odbranu činjenica, istine i slobode štampe. Mnogi hrabri i posvećeni novinari osećaju se užasno usamljeno u ovom trenutku.
Ovaj napad na novinarstvo i kampanja potkopavanja činjenica odvija se istovremeno dok se upravljanje našim digitalnim životima sve više prepušta moćnim alatima generativne veštačke inteligencije. Svi možemo videti zadivljujuće sposobnosti ovih alata za izgradnju znanja i napredak čovečanstva, ali već sada vidimo i kako se koriste za zagađivanje našeg informacionog ekosistema ogromnim količinama lažnih i izmišljenih sadržaja.
Oseća se da je ovo prelomna tačka. Ljudi olako govore o životu u post-istinitom svetu. Novinarstvo nije savršeno, ne može uvek biti nepogrešivo. Ali iskrena težnja da se prikupe informacije i traga za istinom fundamentalna je za zdravo funkcionisanje naših društava. Sada, više nego ikad, moramo ustati u odbranu činjenica. Ne postoji alternativa.
Ovaj članak naručen je povodom Svetskog dana vesti – globalne kampanje kojom se ističe vrednost novinarstva. Organizatori su Svetski forum urednika WAN-IFRA, Projekat Koninuum i Kanadska fondacija za novinarstvo.
