Iako je njihov pejzaž slikovit, baltičke države nisu građene za odbranu.
Jezera i močvare donose određene prednosti, ali nema planina, džungli ni reka veličine Rajne koje bi zaustavile napadača. Estonija, Letonija i Litvanija mogu biti Holandija, ali ne i Švajcarska, piše Majkl Pek,stručnjak za odbranu, u analizi za CEPA.org.
Zato, dodaje, baltičke države žele da izgrade takozvanu „Baltičku odbrambenu liniju“ kao odgovor na mogući ruski napad.
Ideja, najavljena u januaru 2024, jeste da tri male zemlje, udruženim snagama, mogu prevazići svoje brojčane i geografske slabosti u odnosu na svog ogromnog i agresivnog suseda.
Estonija planira da izgradi 600 bunkera duž svoje granice s Rusijom, dugom 300 kilometara. Letonija već postavlja „zmajeve zube“ (betonske prepreke protiv tenkova).
Litvanija je prošlog meseca najavila plan za izgradnju višeslojnog odbrambenog sistema koji bi se protezao do 50 kilometara u dubinu teritorije od granice.
Neposredno uz samu granicu bi se nalazio prvi sloj, dubok pet kilometara – široki protivtenkovski rovovi, zatim red zmajevih zuba, potom minska polja, pa borbene tačke i rovovi, uz još jednu liniju rovova.
Drugi sloj obuhvatao bi rovove, kao i mostove pripremljene za rušenje.
Treći sloj sastojao bi se od drveća spremnog da se obori kako bi se stvorile prepreke, dodatnih rovova i mostova sa eksplozivnim napravama.
„Utvrđenja su spomenik ljudskoj gluposti“, izjavio je jednom general Džordž Paton, poznat po svojoj agresivnosti.
Ipak, u realnosti, ona su razumna i isplativa ideja – naročito za slabije nacije. Utvrđenja povećavaju preživljavanje i borbenu moć sopstvenih trupa, usporavaju kretanje i logistiku neprijatelja, i omogućavaju braniocu da racionalno koristi ograničene ljudske i materijalne resurse.
Rani dani rata u Ukrajini pokazali su da ne treba mnogo da bi se ruske oklopne kolone zaustavile i poremetile. Da baltičke države ne grade stalna utvrđenja, to bi bilo nemarno ako ne i krivično.
Međutim, utvrđenja mogu postati i teret. Najpoznatiji primer je Maginot Line, koja je postala svojevrsni mem o tome kako statične odbrane mogu postati zamka.
Ipak, u teoriji, koncept je bio dobar. Maginot Line je bila sila koja pojačava efekat – omogućila je Francuzima da južni deo linije brani drugorazredna vojska, dok su elitne mehanizovane snage bile koncentrisane na severu, da bi zaustavile nemačku ofanzivu na otvorenom terenu.
Problem je bio u tome što su Nemci napali u centru i brzo prodrli kroz slabo branjenu Ardensku šumu. Dok je sklerotična francuska komanda oklevala da izvede protivnapad ili premesti rezerve kako bi blokirala nemački prodor, tenkovi su se razlili na sever i jug, presekli savezničku liniju na pola i opkolili oba krila.
Drugim rečima, krivica nije bila u utvrđenjima, već u nedostatku mobilnih rezervi i sposobnih, prilagodljivih komandanata.
Ne radi se o tome da je Baltička odbrambena linija nova Maginot Line (Maginot 2.0). Ali utvrđenja često dobiju sopstveni „život“, stičući prestižnu vrednost koja može da potkopa njihove taktičke koristi.
Nakon Šestodnevnog rata 1967. godine, Izrael je izgradio liniju Bar-Lev, lanac utvrđenih položaja duž Sueckog kanala. Kada je Egipat iznenada napao preko kanala u oktobru 1973. godine, slabo popunjena utvrđenja jedva da su usporila egipatski prelazak.
Odbrana je bila izolovana i brzo eliminisana, dok su izraelske tenkovske rezerve, brojčano nadjačane, bile uništene u pokušaju neuspelog protivnapada i deblokade.
Sve ovo znači da će Baltička odbrambena linija biti korisna za ograničene misije: usporavanje ruske ofanzive, odbijanje manjih ruskih upada i obezbeđivanje izvesnog nivoa odvraćanja od ruske agresije. Ali okosnicu odbrane činiće rezerve – uz podršku iz vazduha – koje bi trebalo da zaustave ruske prodore i na kraju ih izbace s teritorije Baltika.
Pitanje je da li je NATO spreman da sprovede ovaj plan. Vojske baltičkih država su male: Estonija ima manje od 8.000 aktivnih pripadnika, uz podršku 230.000 rezervista, koji su lakše naoružani i više prikladni za odbranu nego za protivnapad.
Glavna snaga za protivnapad moraće da dođe iz većih NATO zemalja, kao što su SAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Trenutno NATO ima četiri borbene grupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, ukupne snage od nekoliko hiljada vojnika.
Njihovo prisustvo se pojačava nemačkom oklopnom brigadom koja će trajno biti stacionirana u Litvaniji.
Međutim, ako bi Rusija pokrenula ofanzivu u baltičkim državama razmera kampanje u Ukrajini, te NATO snage bi bile samo okidač (tripwire) – simbolična prepreka, ali bez stvarne moći da zaustavi invaziju.
U krajnjoj liniji, glavno pitanje će biti koliko brzo NATO može mobilisati potpuno opremljenu i snabdevenu vojsku koja bi pomogla baltičkim državama posebno ako se izolacionističke Sjedinjene Države ne pridruže koaliciji.
U ovom trenutku je upitno da li bi isključivo evropska vojska mogla biti sastavljena na vreme i u dovoljnoj snazi.
Još mračnija mogućnost jeste da Evropa neće imati dovoljno oružja ni vojnog osoblja i da će biti neodlučna u pogledu podrške javnosti za ulazak u rat s Rusijom. U tom slučaju, mogla bi se javiti ekonomska i psihološka potreba da se oslonimo na Baltičku odbrambenu liniju kao sredstvo odvraćanja ili zaustavljanja ruskog napada.
Francuzi su se nadali da će ih utvrđenja spasti od Nemaca. NATO ne sme sebi da dopusti istu grešku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
