Kako je Švajcarska prešla put od zagađenih reka do „plavog zlata“? – Klimatske promene

Šezdesetih godina prošlog veka, švajcarske reke i jezera spadali su među najzagađenije u Evropi. Vodene površine bile su prekrivene algama, prljavštinom i uginulim ribama, a u rekama kao što su Ar i Limat kupanje je bilo zabranjeno jer su se direktno u njih izlivali kanalizacija i industrijski otpad.

Promene je pokrenula jedna tragedija: naime, 1963. godine u Cermatu izbila je smrtonosna epidemija tifusa izazvana zagađenom vodom. Ova kriza navela je državu da shvati ozbiljnost situacije i da zaštiti vodne resurse.

Godine 1971. zakonom su uveli obavezno prečišćavanje otpadnih voda. Dok je 1965. samo 14% stanovništva bilo priključeno na sisteme za prečišćavanje, ta brojka je u međuvremenu porasla na impresivnih 98%.

Ovaj podatak posebno dolazi do izražaja kada se uporedi sa situacijom u Srbiji, gde danas tek oko 15% stanovništva ima pristup sistemima za prečišćavanje otpadnih voda – što je gotovo identičan procenat koji je Švajcarska imala pre šezdeset godina.

Upravo zbog toga, njihovo iskustvo nudi dragocene lekcije.

Švajcarski put ka kristalno bistrim vodama

Uspeh Švajcarske nije bio slučajan. Vlada kontinuirano ulaže značajna sredstva u kvalitet vode.

Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine, Švajcarska je u upravljanje otpadnim vodama investirala preko dve milijarde evra, odnosno oko 200 evra po glavi stanovnika. To je duplo više u odnosu na engleske i velške kompanije, prenose mediji.

Osim osnovnog prečišćavanja, Švajcarska je postala svetski lider u uklanjanju mikropolutanata – sićušnih hemijskih čestica iz lekova, kozmetike i sredstava za čišćenje koje prolaze kroz standardne filtere. Prva su zemlja u svetu koja je 2016. godine zakonski regulisala uklanjanje ovih štetnih materija.

U Viletu, blizu Ženeve, nalazi se jedno od vodećih postrojenja za prečišćavanje vode koje svake sekunde može da obradi 250 litara otpadne vode. Proces se sastoji od više faza: prvo se mehanički uklanja vidljivi otpad, potom se organske materije razlažu biološkim putem, a na kraju se voda propušta kroz aktivni ugalj koji upija oko 80% preostalih mikropolutanata.

Ali Švajcarska ne staje na tome, već nastavlja modernizaciju. Oko sedam postrojenja godišnje dobija ovu naprednu tehnologiju, a plan je da do 2040. njihov ukupan broj dostigne 140.

Sledeći švajcarski pristup, Evropska unija (EU) donela je prošle godine odluku da počev od 2045. i njihova postrojenja moraju da uklanjanju mikropolutante.

Od moćne Rajne koja protiče kroz kosmopolitski Bazel do pitomog Ara koji lenjo vijuga kroz slikovitu prestonicu Bern, reke u švajcarskim gradovima ponovo su postale omiljeno utočište za kupače u toplim letnjim danima.

Ali ova transformacija vode koja je u prošlosti bila opasna po zdravlje iziskivala je političku volju, dobre zakone i velika finansijska ulaganja. Nekada zagađene reke postale su, kako to Švajcarski kažu „plavo zlato”, demonstrirajući jasan putokaz za obnovu vodotokova širom sveta, posebno u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i posebno u zemljama poput naše.