Dragi moji,
odavno je poznato da se u Srbiji itekako isplati kršenje zakona. To postaje praktično, pravilo. Naime, na društvenim mrežama se pojavio snimak u kojem neki poslanik, na skupštinskom odboru, govori o tome da je u Srbiji zvanično potvrđeno, da se falsifikuju vino, rakija, med, mleko, i još ponešto, ne mogu se setiti… Pretpostavljam da su tu i sokovi, razno-razni sirupi, suvomesnati proizvodi, namazi, slatkiši i ko zna šta još sve… I ova priča poslanika bi imala smisla, samo da on nije prećutao glavnu stvar: nije rekao ko su ti koji nam poturaju rog za sveću… Ovakvim svojim istupom je narodu učinjena medveđa usluga, jer nas je obavestio da jedemo, pijemo, a siguran sam i lečimo se, falš proizvodima, ali nam nije rekao koji su to artikli… kojih prevaranata – proizvođača… pošto sam sasvim siguran da su i dalje u prodaji… da ih narod kupuje i truje se…
Evo sada i nešto o legalizaciji i upisu svojine na objektima izgrađenim bez dozvole. Taj nagoveštaj od pre neki dan, je samo potvrda gore navedenog. Kriminal se u Srbiji, isplati… Procena je, da je oko 5 miliona kojekakvih objekata izgrađeno, bez ikakvih dozvola. I umesto da primenjujemo Zakon koji je regulisao proceduru, a takav zakon postoji već više od 15 godina, mi ćemo sada, da sve te objekte legalizujemo za oko 5 kilograma čvaraka iz nekog supermarketa… Država je čudo. Nekome je majka, nekome maćeha… Pa eto, ko je ispoštovao zakone ove zemlje i gradio sa svim dozvolama, projektima i planovima, ili po zakonu legalizovao uz sve potrebne saglasnosti i planove, ispao je budala, i može samo da se oseća prevarenim… Jer evo, njegov prvi komšija, će sve bespravno ozidano da legalizuje za 15 kilograma svinjskog buta bez kosti… dok je on, kao savestan građanin, koji poštuje zakone svoje zemlje, platio sve to, minimum u vrednosti jednog dobrog polovnog automobila… i potrošio mnogo dana i meseci za to…
Kada ste čuli, da je državni organ upisao Zabeležbu na objekat u državnoj svojini, dakle drugog državnog organa, u korist fizičkog lica, građanina. Evo primera: u Šapcu se zgrada Osnovnog suda nalazi na parceli 2655/2, koja je predmetom restitucije. Da nije tužno, bilo bi smešno… Ali, bilo kako bilo, tako je… Međutim, čudima tu nije kraj. Recimo i ovo: da zgrada u kojoj se nalazi JP Infrastruktura Šabac, nema izdatu građevinsku dozvolu i kao takva je upisana u List nepokretnosti ili Izvod kod Službe za katastar nepokretnosti u Šapcu (parcela broj 6324/1), sa dodatkom upisane zabeležbe postupka restitucije… Dakle, državna služba, javno preduzeće koje je zaduženo da vodi brigu o građevinskom redu u gradu, trenutno radi i boravi u zgradi izgrađenoj bez dozvole… sa upisanom zabeležbom u korist građanina. Čudo, nad čudima.
Na kraju, jedan gospodin je, ne ulazim u to kako i zašto, ali svakako osnovom rehabilitacije nekog svog pretka, praktično stavio svoju šaku na hiljade parcela i objekata u Šapcu. Koliko vidim, ne bune se oni kojima je zabeležba onemogućila svaki promet, adaptaciju ili rekonstrukciju objekata, pa i zidanje kompletno novih objekata… No, buni se samo jedan pojedinac, čovek u poznim godinama, hrabar i častan, željan pravde i njenog zadovoljenja… Samo jedan čovek, pojedinac… Niko drugi od hiljada vlasnika kojima je na imovinu udaren žig zabeležbe, čitaj zabrane…
Bio sam naivan, verujući da će Srbija posle Miloševića, preživelih bombardovanja i razarajuće inflacije, svakovrsnog propadanja, tranzicije i oronule infrastrukture, ipak nekako krenuti putem moralnog uzdignuća… Prevario sam se. Srbija ćuti i ćutanjem legalizuje svaku nepravdu i svaki kriminal, svaki zločin… “Neka smo samo mi živi i zdravi, svega će biti“… je li to logika današnjeg građanina Srbije… Ako jeste, a izgleda, po svemu, da jeste… onda nama nema spasa..
Ili, kako kažu optimisti, nema nam spasa, propasti nećemo…
Sve vas volim i pozdravljam.
