U nastavku haškog svedočenja u odbranu bivšeg vodje OVK Hašima Tačija od optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tadašnji zvaničnik NATO Džon Dankan (John Duncan) tvrdio je da nasilje nad kosovskim Srbima, u leto 1999., nije organizovano sprovodila OVK, nego su zločine činili osvetnici i kriminalci medju Albancima. Prema optužnici protiv Tačija, pripadnici OVK su, posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti u junu 1999., podvrgli Srbe i druge manjine na Kosovu organizovanom nasilju, uključujući ubistva i otmice.
Britanski diplomata Dankan, koji je tada bio politički savetnik komandanta NATO u Evropi Veslija Klarka (Wesley Clark), posvedočio je da je, u julu 1999., u okolini Peći video „zapaljene srpske kuće“.
Tvrdio je, medjutim, da su te kuće zapalili „obični ljudi“ u znak „osvete koja se dogadja na kraju rata zbog ranijih zločina Srba nad Albancima“.
Na pitanje Tačijeve zasupnice Nine Tavakoli „da li je video pripadnike OVK kako čine zločine“, svedok je odgovorio: „Nisam“.
„To nije bilo organizovano nasilje dirigovano s vrha, nego kriminalno ponašanje i osveta. Osveta običnih ljudi i delo kriminalaca koji su koristili priliku za pljačku“, rekao je Dankan.
On je potvrdio izjavu generala Klarka, koju mu je citirala Tačijeva zastupnica, da „nema dokaza da OVK stoji iza nasilja“ i da „njeni lideri saradjuju i pozivaju Srbe da ostanu“.
„Ja sam generala Klarka savetovao da to izjavi“, napomenuo je Dankan.
Upitan da li je Tači „mogao zaustaviti nasilje“ nad Srbima, svedok je odgovorio:
„Sam Tači nije mogao zato što nasilje nije bila organizovala OVK. Mi smo želeli da Tači apeluje na Albance da to ne čine i on je to uradio“.
Dok ga je ispitivao Rodni Dikson (Rodney Dixon), branilac drugooptuženog Kadrija Veseljija, Dankan je ocenio da OVK nije bila organizovana vojska i da Glavni štab nije komandovao tom paravojskom.
Za taj štab, svedok je, kako je rekao, znao samo iz „političkih saopštenja“ i stoga je zaključio da se radi samo o „grandioznoj tituli“, a ne o telu koje je kontrolisalo OVK.
Po optužnici, Tači, Veselji i saoptuženi Redžep Seljimi i Jakup Krasnići bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Britanskog diplomatu, koji je treći svedok Tačijeve odbrane, u nastavku postupka unakrsno ispituju tužioci.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
