У мачванској равници коњи и запрега били су део живота мештана до пре неколико деценија. Некада су гајени због ратарских послова, а данас је то део традиције и безусловне љубави. Пунокрвне ждребце узгајају угледни домаћини и уживају у њиховом галопу на тркама, док не мали број домаћина гаји коње из поштовања и чисте љубави.
Доказ за то је и новоустановљена манифестација – Мачванска фијакеријада, током које су најлепши српски фијакери дефиловали равном Мачвом. Покровитељ овог догађаја је Туристичка организација општине Богатић.
– Као што знате, вожња фијакером део је наше традиционалне манифестације током Хајдучких вечери, а у разговору са мештанима, међу којима је доста коњара, одлучили смо да на овај начин очувамо традицију – каже Марија Мартиновић, директорка Туристичке организације Општине Богатић.
Уједначеним касом у ритму музике, баш како ове паметне животиње умеју, показали су сву своју лепоту пре бројном публиком која воли и цени коње. Колико год да вреде, за праве љубитеље, како кажу, немају цену.
-Ми имамо три аута, два пасата и ладу. Имамо и шест трактора, али ово је нешто што ја волим. Ово је моје задовољство и богатство – Слободан Влајић.
У Мачви је некада свака кућа имала коње, па се тај део традиције и породичног наслеђа, и појединим домовима задржао и до данас.
-Ми у Срему волимо бесне коње и бесне жене. Истина, бесни коњи се некако могу и укротити, али бесна жена тешко – каже Јован Пузић.
Служе искључиво за параде и такмичење, како би показали сву лепоту али и спремност у разним дисциплинама, због чега је и уприличен овај догађај.
– Људи кажу да ко једном прогута коњску длаку, то остаје за цео живот. Ја имам ових троје, Цвету, Мишка и Јошка, али планирамо да проширимо нашу ергелу – каже Милић Дејанић.
– То је потекло још од младих дана. То вам је као и љубав са женама, то су исте ствари – каже Томислав Гератовић.
Коњ је човеку био пријатељ и у рату и у миру, зато је ово била прилика да им власници покажу поштовање.
