Pčelarstvo je dobro zanimanje za mlade ljude
Šabac je po razvoju pčelarstva među naprednijim opštinama u Srbiji, a sve veći broj mladih odlučuje se da se okuša u ovom zanimanju. Uglavnom im je to dodatni posao, s obzirom na to da je sezonski, te ih ljubav opredeljuje da svoje slobodno vreme posvete košnicama i proizvodnji meda. Društvo pčelara „Cer“ za nepunih godinu dana održalo je tri savetovanja sa posetom od preko sto ljudi, organizovalo odlazak na državni sajam i izložbu na Tašmajdanu, druženje za članove društva, a nedavno su održali i redovnu Skupštinu. U nedelju, 6. decembra, u Centru za stručno usavršavanje Društvo organizuje četvrto po redu Savetovanje na kome će govoriti tri predavača: pčelar sa dugogodišnjim iskustvom Slobodan Jevtić, specijalista veterine Snežana Milosavljević, koja će govoriti o pčelinjoj paralizi i Goran Stanojević, koji će govoriti o pčelinjem otrovu, inače zapostavljenom u Srbiji, a sa velikom perspektivom u budućnosti. Ovo će biti i prilika za pčelare da uspostave kontakte za plasman svojih proizvoda, jer će gost na savetovanju biti i otkupljivač meda. Od deset sati je skup pčelara, dok će predavanje početi u 11 sati.
Član Upavnog odbora Društva pčelara „Cer“ Srđan Nenadović smatra da je u toku velika ekspanzija mladih pčelara ali i postojećih koji žele da prošire proizvodnju i u tome vide šansu za posao.
-U našem društvu ima 85 članova se tendencijom rasta. Ljudi su u našem radu prepoznali zalaganje za pčelarstvo i pružamo im pomoć u svakom pogledu, pogotovo mladim pčelarima. Održavamo stručna predavanja, organizovani otkup meda, sve ono što je pčelarima potrebno – kaže Nenadović i dodaje da se u njegovoj porodici neguje tradicija bavljenja pčelarstvom. Otac je počeo još od njegovog rođenja, a on sam aktivno se bavi pčelarstvom 25 godina i ima 200 košnica.
-To mi je dopunsko zanimanje i smatram da sam uspešan u tome. Slobodno vreme koristim za rad sa pčelama. To bi mogao biti jedini posao, ako se proširi proizvodnja. Pčelarstvo zahteva aktivnu posvećenost od proleća do jeseni, tako da može da se uklopi sa nekim drugim poslom – ističe on.
Prema njegovim rečima, najveći problem u Srbiji je plasman, jer je izvoz stao i otkupljivači ne uzimaju med.
– Mi bismo hteli da članovima preko udruženja obezbedimo plasman i kontinuirano radimo na tome. Ljudima su u interesu količina i kvalitet. Kad im treba neka količina meda, dobro je da se nama obrate da bismo mogli da im je obezbedimo u zavisnosti od njihovih potreba otkupa. U budućnosti želimo da im kao društvo imamo popisano koliko naši članovi imaju meda i obezbedimo im ono što traže – dodaje.
Ova godina je bila zadovoljavajuća u pogledu same proizvodnje meda. Ako pčelar proizvede 50 kilograma meda po košnici to se ocenjuje kao dobra godina, a ove godine je prosek bio od 40 do 50 kilograma.
Predsednik Društva pčelara „Cer“ Željko Mijatović, koji se već 16 godina bavi pčelarstvom i bio je organizator sajmova meda koji su se dve godine održavali u našem gradu, smatra da je, pored otkupne cene koja je pala u donosu na prošlu godinu sa tendencijom pada i u narednoj, veliki problem i nerazumevanje od strane voćara, prskanje u cvetu i zaprašivanje neonikotinoidima koji su kod nas zakonom zabranjeni, ali još uvek nedovoljno kontrolisani u Srbiji.
– Trovanje pčela i tretiranje neonikotinoidima koji su zabranjeni svugde u svetu, a i kod nas, predstavlja nam veliki problem. I pored zabrane, toga još uvek ima – ističe Mijatović.
On dodaje da Društvo pčelara „Cer“ planira da nastavi sa organizovanim edukacijama, ali i da dogodine u septembru oživi Festival pčelarstva koji se dve godine održavao u Šapcu, jer smatra da je to potrebno našem gradu, a poznato je da veliki broj gradova ima slične manifestacije.
D.D.
Cene meda ove godine
Bagremov 4 evra
Lipov 3- 3,2 evra
Suncokretov 2,5 – 2,7 evra
