Пише: Драган Станојевић
20.5.2018.
Драги моји, на јучерашњем нашем родитељском скупу доживео сам много емоционалних тренутака, који са посебном снагом буде осећај поноса због припадности једном часном народу, видео сам добро у тим људима и љубав према породици.
Истовремено сам приметио изгубљеност и неку безнадежност код истих, јер је ова владавина и политика убила у њима наду у боље сутра и унела немир у њихове животе!
Прилазиле су ми мајке и очеви са децом у рукама, благодарили за подршку, у очима им је искрила нада а ја сам једва суздржавао сузе, иако сам мушкарац.
Гледао сам ту лепоту са децом и размишљао, Боже, ко су ти не/људи који овако нешто покушавају уништити и када ће им стићи наплата за све то!!!
Пришао ми је човек коме су недавно отели дете, сав се тресао, у очима очај и туга а у разговору са мном почеле су да му горе очи од наде, човек је покушао да ми пољуби руку, јер се у том моменту појавио трачак наде а ја сам се тресао још више у том моменту, не знам да ли од саосећања, да ли од злобе, да ли од страха да му не обећам више од оног што могу учинити…
Али, обећавам, борићу се за наше породице, за нашу децу, наше вредности и никаква цена ми неће бити препрека, јер сам ја миноран у односу на оно што се мора бранити!
У овом тренутку се обраћам Богу, јер само је Он у стању дати одговоре на све ово, само Он може помоћи и повести правим путем да очувамо нашу породицу и нашу децу, да нам укаже пут којим да идемо и да се ови јадни родитељи којима су отели децу, поново сједине са њима!!!
НЕ ДАМО ИМ ДЕЦУ!!!
НЕ ДАМО ИМ ПОРОДИЦУ!!!
Нека нам свима Бог буде у помоћ!!!
https://facebookreporter.org/2018/05/20/dragan-stanojevic/
