После отвореног саопштења које је Покрет РОД упутио јавности и ауторима бестидног напада у Западним СМИ на филм „Дара из Јасеновца“, наш пријатељ и сарадник, аутор монографије „Јасеновац-Балкански Аушвиц“ Гидеон Грајф, такође је упутио отворено писмо.
Историја је наука заснована на чињеницама, и само на чињеницама. Чланак Роберта Ејблса запоставља многе кључне историјске факте ‒ и то је велика штета. Ејблс описује потпуно искривљену слику логора смрти Јасеновац. Приликом научноисторијског истраживања нема замене за историјске чињенице.
Као неко ко се много година бави историјом Јасеновца као логора истребљења, који је основао и којим је руководио хрватски нацистичко-усташки режим од 1941. до 1945. године, тврдим да је јасеновачки логор био један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату. Тамо је спровођено 57 метода убијања, на основу сведочења преживелих, доступних у многим архивама, од немачких војних дневника, до изјава преживелих логораша, који су тада били деца.
Јасеновац није био намењен само Јеврејима. Штавише, био је за све нехрвате и противнике усташког режима. Његова основна сврха била је да спроведе геноцид над Србима, пошто су их Хрвати опсесивно и екстремно мрзели.
Јевреји су убијани у Јасеновцу, као и на читавој територији Независне Државе Хрватске, што је био део нацистичко- хрватске политике конформизма и подаништва према нацистичкој Немачкој, на коју се НДХ не само угледала, већ је очајнички тежила и да је превазиђе у окрутности.
„Хрватско-усташко коначно решење” спровело је у дело убиство 75 одсто јеврејске популације, укључујући 57 рабина, који су били поклани, заједно са јеврејским женама, децом и мушкарцима.
Још је нерешен број смртно страдалих Срба. Одвојено од бруталних убистава у Јасеновцу, њихов број у овом логору предмет је расправа међу историчарима. Ипак, полажем наде у опширно истраживање, које је објавио професор Менахем Шелак, из Јад Вашема, који је одредио 700 хиљада као коначни број убијених у Јасеновцу, од којих је било најмање 500 хиљада Срба лишених живота.
Али оно што је најтрагичније, био је и злогласни логор за децу, јединствен у окупираној Европи. Близу 20 хиљада јеврејске, српске и ромске деце логораша тамо је брутално убијено, од укупног броја од 76 хиљада деце која су страдала у „Усташком коначном решењу”, а које је започето шест месеци пре Немачког нацистичког коначног решења.
Око 12 хиљада деце логораша спасила је Диана Обексер Будисављевић, али већина те деце изгубила је свој идентитет, зато што су насилно преобраћена у католичанство и дата на усвајање. Добро познат случај била је југословенска и хрватска глумица Божидарка Фрајт, која је 1974. године једино сазнала податак о себи да је била српско сироче са Козаре, да је била усвојена и да је одгајана са украденим идентитетом ‒ као Хрватица.
Штета је што аутор чланка у „Лос Анђелес тајмсу” игнорише основне историјске чињенице, чиме на погрешан траг наводи своје читаоце. Озбиљан и професионалан историчар мора чврсто да се држи факата. Све остало је игра са легендама и митовима. Да закључим: Срби су, исто као и Јевреји, били суочени са тоталним истребљењем, деловањем марионетске усташке владе Независне Државе Хрватске. Тако да су највећи број мучених, понижаваних и убијених у Јасеновачком логору смрти, као и у мањим логорима у његовом саставу, били Срби, одвојено од Јевреја, Рома и оних који су сматрани опонентима усташког режима. Лично сам интервјуисао неке од преживелих.
Такође, желео бих да вам предложим да прочитате књигу Ервина Милера „Пакао звани Јасеновац”, а уз ово бих желео да пошаљем и лични поклон библиотеци „Лос Анђелес тајмса”, књигу „Плакали смо без суза”, о Зондеркомандосима у Аушвицу, и наравно моју књигу „Јасеновац ‒ Аушвиц Балкана”.
