ДИЈАСПОРА (или другоразредни грађани)???
Ето већ је доста времена прошло од како су се нова власт и пратећи органи инсталирали али се проблеми дијаспоре се још увек не решавају. 13. септембра 2013. сам се обратио господину Драгану Станојевићу, председнику скупштине дијаспоре и Срба у региону, пошто сматрам да су скупштина и он као предсдник, најбоље обавештени у вези проблема дијаспоре.
11.10.2013. год.
Нажалост, изгледа да сам се преварио јер ми господин Станојевић, 23. Септембра 2013., одговара да су га из канцеларије за дијаспору питали дали ми је одговорио, на даље приложено писмо, и да треба да се обратим за одговор делегату за дијаспору Бенеликса? Такође су га обавестили да је одлука о делегатима донешена од стране предходне власти на предлог из Бенелукса а да о томе нема никакве евиденције ни записника. О измени или неком побољшању изборног закона РИК-а, није било никаквог одговора. Сматрам да је ситуација врло интересантна и да грађани Република Србије у дијаспори и у отађбини, трба да буду обавештени о раду своје скупштине а поготово о раду канцеларије која је извршни орган те скупштине. Пошто канцеларија и РИК-а ни после месц дана нису нашли за сходно, или сам недостојан, да ми одговоре па чак ни да потврде прјем писма, прилажем моје писмо послато господину Станојевићу.
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону
Господине Председниче,
Већ дуже времена пратим ваш рад као председника српске дијаспоре међународне организације УСДЕА, за Украјину, Белорусију и Руску Федерацију и желим да вам честитам на постигнутим успесима на зближавању ових братских народа и Србије као и уопште на вашем раду.
Пошто су делегати изабрали, на трећем заседању Скупштине дијаспоре и Срба у региону, ново руководство, анимирано новом енергијом у ефикасном решавању проблема, овим вам се обраћам јер желим да разјасните ситуацију представљања србске дијаспоре у Белгији као и неке друге детаље везане за исту.
У Белгији живим већ 41 годину и никада нисам чуо да постоји неко демократско удружење, организација или слично.
Наиме, постојала су нека удружења и клубови али увек режирани од стране београдских власти на челу којих су постављни људи политички привржени истима. Те, назовимо организације, су више служиле властима ради политичке контроле исељеништва и промоције београдске власти у Белгији, него да би им се дало право гласа на испољавању својих проблема, како у белгији тако и у Србији (некада Југославији). Те исте организације никада нису радиле на промоцији државе у Белгији. Такође су неки оснивали којекаква кафанска удружења ал више ради утаје или мањег плачања пореза него ради заштите интереса грађана Србије (Југославије) у Белгији. Предпостављам да је исти случај са дијаспором у другим државама у свету?
Како видим, ни до данас се ситуација није много променила.
Колико знам, у Белгији још увек непостоји никаква демократска организација која би могла тако да се назове и која представља интересе Срба, али парадоксално; србска дијаспора из Бенелукса има представнике у вашиј Скупштини?
Хтео бих да ми објасните како је дошло до овакве ситуације? Ко је изабрао делегате Срба у Бенелуксу и како су ови делегати изабрани? Које организације Срба у Бенелуксу ти делегат представљају? Има ли неки записник о њиховом избору? Ко је одлучио да исти делегат треба да представља три државе Бенелукса узевши у обзир да ситуација у Холандији није иста као у Белгији и Луксембургу?
Други проблем су следећи парламентарни и председнички избори у Србији.
Мислим да би већ требало размишљти о следечим изборима јер на мајским изборима 2013. Је било огромних проблема за дијаспору! Осим што је изборна комисија штуро и прекасно објавила детаље о начину гласања у дијаспори било је и других проблема. Овде прилажем чланак који се тиче тих избора:
„ИБОРИ 2012 и ДИЈАСПОРА (или другоразредни грађани)???
Објављено 11 априла 2012.
РЕПУБЛИЧКА ИЗБОРНА КОМИСИЈА ЈЕ ПРОГЛАСИЛА!!!: да грађани који живе у иностранству НEМАЈУ ПРАВО ГЛАСА и НЕМОГУ ДА ИСПУНЕ СВОЈЕ ГРАЂАНСКО ПРАВО, уколико у земљи боравка нема пријављено најмање 100 бриача??? („Бирачко место у дипломатско-конзуларном представништву Србије у земљи боравка биће отворено уколико се за гласање пријави најмање 100 бирача„).
http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/saopstenja_frames.htm).
Од када и где то још постоји да број уписаних бирача одређује и даје право властима да СВАКИграђанин има право или НЕ, да се изјасни о свом бирачком избору, а чак сматрам да је то и грађанска дужност???
У неким државама гласање је обавезно, као на пример у Белгији, и шта би било кад би те државе успоставиле овакав критериум???
То се зове кршење грађанског права и конституције јер сваки грађанин, осим изузетака предвиђеним законом, има конститутивно право да гласа и да бира своје политичке представнике на свим нивоима!!!
То значи да грађани Србије у дијаспори који живе у државама где нема пуно или довољно уписаних гласача, губе конститутивно право избора својих политичких представника у матици.
Исто тако, уколико има 99 уписаних гласача и они губе то конститутивно право због недостатка једног уписаног? Стварно незнам која је ту логика али видим колика је ту небрига матице за расејање и исто тако колики је то безобразлук и срамота, јер нас не сматрају за пуноправне грађане него за другоразредне грађане или неку статистику или бројеве??? У сваком сличају, ово оспоравање неком иде у корист а сигурно је да ту нису чиста посла!!!
Како изгледа, матици је дијаспора потребна (пуноправни расељени грађани РС), само ради улагања (инвестирања) али када то исто расељеништво хоче да оствари своје грађанско и конститутивно право или само покуша да да неке конструктивне предлоге; оспорава се свим могучим средствима!“
Као члан изборне комисије на бирачком месту у Бриселу, и сам сам био сведок одбијања неколицини грађана да гласају јер нису били уписани у гласчкој листи; неки јер нису били упознати са процедуром пријаве а други су тврдили да су се прописно пријавили али их ипак није било на листи ?
Пошто техничке могучности постоје и да би се све то избегло, зашто се неби омогучило и грађанима Србије да гласају електронским путем (као у неким државама) или у крајњем случају, преко поште?
На крају, дали је могуче направити један именик за српске грађане из дијаспоре? Наравно, који би био састављен на добровољној бази и у складу са међународним стандардима о заштити личних података. Овакав именик би несумњиво помогао и Скупштини а и организацијама Срба из дијаспоре у свом раду.
Господине Председниче, желим вам пуно успеха у новој функцији и унапред захваљујем на вашем одговору.
Пуно срдачних поздрава!
Александар Кошарић
