БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 1999.

БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 1999.

Ово је страница посвећена једном од највећих злочина над српским народом – Бомбардовање СР Југославије односно Србије и Црне Горе од 24. марта до 10. јуна 1999. године! Овај планирани злочин су извеле земље чланице НАТО пакта, под шифрофаним именом „Милосрдни Анђео“, без сагласности и одобрења ОУН. Овај злочин је четврто ангажовање снага НАТО алијансе на подучију бивше СФРЈ, после бомбардовања аеродома Удбина у РСК 21. новембра 1994. године, затим гранатирање око Книна за време злочиначке акције „Олуја“ августа 1995. и бомбардовања Српске Републике у БиХ јесени 1995. године. То је уједно и први пут после Другог светског рата да је бомбардована једна престолница (Београд) и да је једна суверена европска држава нападнута. 

Штета настала бомбардовањем СР Југославије је несагледива, а статистика каже следеће:

За време СФРЈ Албанци на Косову и Метохији имају широк степен аутономије, али то није било довољно, јер су они желели независну државу. 1989. је Космету и Војводини аутономија укинута и Србија постала јединиствена. Током 1970-1985 Албанци су на Космету починили више од 2.200 кривичних дела, где су жртве биле Срби. Трајала је тиха миграција Срба са Космета јер комунистичке власти нису их заштитиле. 

У пролеће 1997. године НАТО пакт у Републици Албанији формира кампове за обуку албанских терориста и пружа им логистику, а касније убације преко планинскох венца Проклетије у Србију, где албанска терористичка организација ОВК напада прво српске и неалбанске цивиле, а касније и српске полицајце и војнике. Отворени сукоби и рат на Косову и Метохији започиње у пролеће 1998. године. Страна штампа и медији стално пишу о томе како Срби и српска војска и полиција убијају албанске цивиле?! У октобру је бомбардовање СРЈ избегнуто споразумом „Холбрук-Милошевић“, али је НАТО пакт перфидно послао Виљема Вокера (из мисије ОЕБС-а) 19. јануара 1999. у село Рачак где је било великих сукоба албанских терориста ОВК и српске полиције 15. и 16. јануара 1999. Погинули терористи албанске ОВК су представљени светској јавности као циивили?! То је био окидач за напад и бомбардовање НАТО савеза два месеца касније. 

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка… док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година. 

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравични злочини са бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. мај), Ваљево (2. маја), Београда (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу „Кошаре“(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.