Гаврило Принцип је био очајан када су му рекли да не може у четнике
Од 1903. године у Србији почиње комитска или четничка акција. У њу хрли омладина из целог Српства.
Навешћемо само неке: млади Личанин П. Момчиловић дошао је у Београд и
погинуо на Гуглину 1905. Милош Свилар, исто Личанин, напустио је права у
Бечу и отишао у четнике. То је исто урадио и Љубиша Врсаровић из
Сплита; М. Суботић гимназист из Шапца извршио је самоубиство кад га због
слабог здравља нису примили у четнике. Београдска полиција
вратила је масу гимназијалаца који су кренули у четнике, у њихова родна
места. Гаврило Принцип је био очајан када су му 1912. рекли да није
способан да буде четник. Два дечака погинула су 1914. на Дрини против Аустрије. Први је Србомуслиман Ризван Сафо а други Пера Петковић – Ћела.
Српске чете су у почетку биле образоване од мештана и просвећенијих људи.
Чете су опремане у Београду, Врању, Лесковцу и Нишу а одатле
пребациване у Стару Србију и Македонију. У четама је још била и омладина
из Србије, Западне Македоније, Босне, Војводине, Херцеговине,
Славоније, Лике, Словеније и Далмације.
Већина чета била је различита: бројале су од четворице до 50 људи. На челу си биле војводе. Дисциплина крута – непокорност и неверство значило је смрт.
Чете су биле наоружане разним пушкама: од мартинки до репетирки.
Комитске бомбе биле су исто тако различите. Од примитивних кутија за
конзерве до најсавршенијих бомби-торпеда.
Четници су били обучени тако да не одударају од локалног миљеа: у
сељачком оделу од белог или сурог сукна са доколеницама до опанака са
уским чакширама и џемаданом, са официрском пелерином и шубаром –
калпаком са двоглавим белим орлом. Нису смели дирати у туђе имање и туђ образ.
Турци су на српске чете нерадо ударали ако је био подједнак
однос снага. У сукобима су се четници боље показали као стрелци од
турских војника, али су Турци имали митраљезе и топове и њима гађали
четнике када би се затворили у куле, манастире или обичне куће.
Пре Првог балканског рата у Врању су се скупили четници из свих
крајева: 160 у Врању и 40 на Козјаку са војводама Бабунским Ћелом,
Долгачем Трпком, Данетом, Ванђелом, Доксимом и Цакићем; било је још 60
четника који су се спремали за Пореч. Њих је водио Војвода Вук. Они су
први прешли границу, чистили терен, оправљали мостове и спремали важније
положаје: Козјак, Страцин и др. Пришли су им и наоружани сељаци тако да
су имали четири групе са око 250 људи. Четници су први ушли у Прилеп,
затим у првим линијама у биткама за Битољ и Кичево.
Њихов рад је остао до сад неоцењен у српској науци и култури.
Из портрета војвода види се као на воску да је Западна Македонија са изузетком албанских етничких острва била српска земља.
Аутор: Мр Симо Живковић
Извор: Српско наслеђе број 12, 1998., Расен
Povezano sa ovim člankom
