Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel danas je u Beogradu, a prema najavama koje su stigle uoči njegove posete tema bi mogla biti i efikasniji proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana, samim tim i Srbije, Evropskoj uniji. Što se naše zemlje tiče, sagovornici portala Nova.rs kažu da je jasno da je u ovom trenutku uslov za ubrzanje procesa pristupanja EU uvođenje sankcija Rusiji, a da sa druge strane kao “nagrada” za to stoje materijalni podsticaji.
Mišel je danas u prisustvu predsednika Srbije posetio Naučno-tehnološki park u Beogradu i prisustvovao potpisivanju zajedničkog projekta koji finansiraju Evropska unija sa 41,5 miliona evra i Svetska banka zajmom od 43 miliona evra za podršku istraživanju, inovacijama i preduzetništvu u Srbiji.
Međutim, mogo je značajnije ono o čemu je Mišel govorio uoči posete zemljama Zapadnog Balkana. On je pred Evropskim ekonomsko-socijalnim komitetom rekao da proces proširenja treba da bude efikasniji i da stvori novi zamah koji će podstaći reforme.
Mišel je rekao da bi rešenje moglo da leži „u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja“.
„Na primer, kada neka zemlja ispuni neophodne standarde u datom sektoru, mogla bi aktivno da učestvuje i da ima savetodavni glas u radu Saveta ministara, zavisno od agende. Zemlja bi se postepeno integrisala u akcije EU kako se bude potvrđivala njena usaglašenost sa pravnim tekovinama Unije“, rekao je Mišel.
Kako se navodi, on je istakao da kada zemlja dostigne određena merila, imala bi koristi od pristupanja evropskim programima i fondovima EU koji nude konkretne koristi njenim građanima.
„Mehanizmi reverzibilnosti bi takođe trebalo da se integrišu u proces, pa ako zemlja nazaduje u pogledu vladavine prava, određene beneficije bi bile povučene“, dodao je Mišel.
Sredstva iz evropskih fondova
Govoreći o tome šta bi zapravo Mišel mogao da ponudi Srbiji, predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić kaže da je to pre svega ubrzanje pristupnog procesa.
“Mislim da definitivno preuveličavamo sopstvenu ulogu u svemu ovome. Ono što se trenutno dešava u Evropi ima daleko šire dimenzije od Zapadnog Balkana i Srbije. Međutim, rat u Ukrajini je ubrzao sve procese u Evropskoj uniji, pa i sam proces proširenja, koji je već duže vreme prilično letargičan. Ono što je Šarl Mišel najavio i sa čim dolazi u Beograd jesu zapravo tri stvari – ubrzanje, postupnost i mogućnost koraka unazad ako se ne isporuče rezultati”, navodi Minić.
Šta znači ubrzanje? Ako se u nekom sektoru ostvari ozbiiljan napredak, onda bi se ceo taj sektor integrisao u aktivnosti Evropske unije, navodi Minić.
“Tu spadaju, na primer, jedinstveno tržište, evropski roming, zajedničko energetsko tržište EU, ali i sektor transporta, istraživačkih i razvojnih projekata… U svim tim programima bili bi direktno uključeni u savetodavnom smislu, ali i u povlačenje sredstava i korišćenje mehanizama kao što su programi EU. To znači da bi imali prava kao i članice EU u sektorima u kojima smo se osposobili za integraciju. To je mnogo više nego što imamo u ovom trenutku, ali je veoma važno napomenuti da se sve te pogodnosti mogu izgubiti ako država ne ostavri napredak u ključnim oblastima, pre svega u vladavini prava koja je u ovom trenutku za EU prioritet”.
Kako dalje kaže, mehanizam preko kojeg bi se to ostavrivalo jeste politički i to je ta ponuda da se oformi Evropska geopolitička zajednica.
“Ovo se ne odnosi samo na region, već i na Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Island, Azerbejdžan, Jermeniju, Tursku… Glavna tema te zajednice bila bi saradnja u domenu spoljne politike i tu dolazimo do pitanja da li je Srbija sposobna da se uključi u to ili će ostati izvan sveevropskog ujedinjenja, izuzimajući Belorusiju i Rusiju”, kaže Minić.
Sankcije Rusiji kao preduslov
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da je startna pozicija Evropske unije vrlo jasna.
“To smo čuli od nemačkog kancelara i njihovih diplomata, od ostalih diplomata koji su bili uSrbiji, od Evropskog parlamenta – Srbija treba da uvede sankcije Rusiji. Što se toga tiče ne vidim nikakve promene i sigurno je da će i Šar Mišel isto reći Vučiću. Sve te porukke Vučić i dalje samo sluša, žali se patrijarhu, preko televizije se žali građanima Srbije na sve te strašne pritiske, što je po mom mišljenju vrlo neuverljivo. Koristiti argument pritiska te strašne Evrope samo još više odbija građane od EU. U suštini ne možete da kažete da vas neko pritisak za nešto što ste sami odlučili. To što se Vučić u poslednjih deset godina okrenuo istoku to je njegov problem. I sada nam kaže baš ga briga za Amerikance, Ruse, Evropljane, on će sam i brine samo za Srbiju. Znate, Vučić kao građanin može da se izoluje, ali Vučić kao predsednik ne može da izoluje zemlju”.
Činjenica je, ocenjuje Jakšić, da je ovo vreme globalno loše, ali je za države Zapadnog Balkana, pa i Srbiju vrlo povoljno, što se tiče ulaska u EU.
“Pod Bajdenovom dirigentskom palicom Evropa se okuplja, pa ni balkanska periferija ne sme biti napuštena i ostavljena Rusima, za koje sad vidimo na šta su sve spremni. Povoljna je klima za nas ali ona će možda trajati nekoliko nedelja ili meseci, sigurno neće godinama i Srbija bi ovu priliku trevabalo da iskoristi. To o čemu je Mišel pričao podrazumeva materijalni podsticaj pre svega. To su poruke tipa mi možemo da vam pomognemo da se stabilizujete, da prevaziđete krizu oko gasa i odvajanja od Rusije. Sve to jeste prilika koju treba da iskoristimo”, zaključuje Jakšić.
Povezano sa ovim člankom
