UTOČIŠTE ZA JATE I PARE: Turska– nova oaza za RUSKE oligarhe

Posle sankcija i udara na ruske oligarhe, Zapad strahuje da bi Turska i Bliski istok mogli da postanu novi centri za ruske bogataše

Superjahta Romana Abramoviča „Eclipse“, duga 163 metra, stigla je u luku Marmaris ove nedelje, što je izazvalo zabrinutost zapadnih zemalja da će Turska pokušati da zaobiđe sankcije nametnute ruskim oligarsima i Moskvi, piše „Fajnenšl tajms“.

U vreme kada su evropske vlade počele da oduzimaju jahte koje pripadaju sankcionisanim oligarsima, činilo se da milijarder Abramovič, vlasnik fudbalskog kluba Čelsi, Tursku gleda kao utočište za svoju jahtu. Još jedno njegovo plovilo, Solaris od 140 metara, stiglo je u ponedeljak u Bodrum.

Selim Kuneralp, bivši turski diplomata, pozvao je svoju zemlju da bude oprezna kada je u pitanju doček ovih plovila. Pišući u onlajn izdanju Serbestijet, Kuneralp navodi: „Ove superjahte bi mogle da postanu glavobolja za našu vladu“.

Turska i Bliski istok – novi centar za ruske oligarhe?

Turska, članica NATO koja je takođe uspostavila bliske veze sa Moskvom poslednjih godina, dobila je pohvale zapadnih lidera za osudu invazije Vladimira Putina na Ukrajinu i za snabdevanje Kijeva naoružanim dronovima. Predsednik Redžep Tajip Erdogan takođe je odredio sebi ulogu posrednika između Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ipak, u evropskim prestonicama postoji zabrinutost da bi Turska, i druge zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela, mogle nesvesno ili namerno da postanu centar za ruski novac, ili za one koji žele da zaobiđu sankcije koje su zapadne sile uvele Moskvi. Ovo bi moglo dodatno zaoštriti veze između Ankare i zapada. „To je nešto što pažljivo pratimo“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Međuzavisnost s Rusijom“

Ankara je nastojala da održi ono što naziva „prijateljstvom“ i sa Rusijom i sa Ukrajinom, i više puta je ponavljala da neće potpisati sankcije. Turski zvaničnici tvrde da neće raditi. Turski saveznici su do sada opraštali taj stav i bili su izuzetno oprezni kada su u javnosti kritikovali Ankaru.

„Evropljani razumeju da Turska ima međuzavisnost sa Rusijom“, rekla je Ilke Tojgur, saradnica na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu. „Nalazi se u strateški teškoj poziciji, ima krhku ekonomiju i zato ne može da se uključi u sankcije. To bi, barem za sada, moglo Turskoj dati slobodan prolaz kada su u pitanju sankcije“.

Tojgur je, međutim, upozorila da bi pritisak na Ankaru mogao da raste „ako se rat produži, ako sankcije postanu oštrije“.

Strah da Turska ne popuni prazninu u Rusiji nastalu odlakom zapadnih kompanija

Jedan zvaničnik EU izrazio je zabrinutost da bi veze Turske sa Rusijom i njeno članstvo u carinskoj uniji EU mogli učiniti „veoma primamljivim“ za neke evropske kompanije da zaobiđu sankcije EU preko legalno povezanih filijala u Turskoj u narednim mesecima.

Još jedan izazov za zapadne lidere je rizik da bi turska preduzeća mogla požuriti da popune praznine na ruskom tržištu nakon što su se zapadni brendovi, od Ikee do McDonaldsa, povukli. Kriza je predstavljala veliku priliku „ne samo za [tursku] tekstilnu industriju već i za druge sektore“, rekao je Hikmet Tanriverdi, koji predstavlja tekstilnu industriju u odboru Privredne komore Istanbula.

Tanriverdi je rekao da je najveće pitanje ostalo plaćanje, s obzirom na poteškoće ruskih kompanija u dobijanju dolara i evra. On je ponovio pozive drugih poslovnih ličnosti za trgovinu lokalnom valutom koja bi zaobišla dolar, i izneo je ideju o razmeni između ruske i turske centralne banke koja bi u suštini videla da Turska razmenjuje izvoz proizvoda i usluga za godišnji uvoz ruskog gasa.

Takvi orkestrirani napori da se resetuju trgovinski aranžmani bi rizikovali da izvuku „kaznu” od SAD i Evrope, rekao je Dimitar Bečev, gostujući naučnik u istraživačkom centru Carnegie Europe.

Izvršni direktor velikog turskog proizvođača hrane rekao je da većina velikih preduzeća ne bi htela da rizikuje da potpada pod sankcije. „Neće biti slepog skoka na rusko tržište po cenu odnosa sa SAD ili Evropom“, rekao je izvršni direktor.

Bečev je rekao da je slučaj Halkbanke, turskog javnog zajmodavca kojeg njujorški tužioci optužuju da je dao više milijardi dolara za zaobilaženje američkih sankcija Iranu, ostavio ožiljke na zapadnim zvaničnicima. „U njihovim glavama [biće ideja da], čak i ako Erdogan na kraju potpiše sankcije, neće biti iskren i Turska će pokušavati da trguje sa Rusijom i da pronađe rupe ili pozadina vrata“.

FT / A. Chatten