Evo koliko vojne kompanije zarađuju od rata u Ukrajini

Kanadski portal „Global Risrč“ objavio analizu u kojoj pokazuje kako i koliko vojna industrija profitira od rata u Ukrajini

Ruska invazija na Ukrajinu naširoko je osuđena. Postoje opravdani strahovi od oživljenog ruskog carstva, pa čak i od novog svetskog rata. Manje se govori o odbrambenoj industriji od skoro pola triliona dolara koja snabdeva oružjem obe strane, kao io značajnom profitu koji će kao rezultat toga ostvariti, piše kanadski vojni analitičar Piter Blum na sajtu „Global Risrč“. Afera u celosti prenosi tekst sa ovog sajta.

Konflikt je već doživeo ogroman rast izdataka za odbranu. EU je najavila da će kupiti i isporučiti Ukrajini 450 miliona evra oružja, dok su SAD obećale vojnu pomoć od 350 miliona dolara pored preko 90 tona vojnih zaliha i 650 miliona dolara pomoći samo u prošloj godini.

Sve zajedno, SAD i NATO su, na primer, poslali 17.000 komada protivtenkovskog oružja i 2.000 protivvazdušnih projektila Stinger. Međunarodna koalicija nacija takođe dobrovoljno naoružava ukrajinski otpor, uključujući Veliku Britaniju, Australiju, Tursku i Kanadu.

Ovo je velika blagodat za najveće svetske izvođače odbrane. Da damo samo nekoliko primera, „Raitheon“ pravi rakete Stinger, a zajedno sa „Lokid Martinom“ proizvodi protivtenkovske rakete „Dževelin“ koje isporučuju poput SAD i Estonije.

Akcije obe američke grupe, Lokid i Raitheon, su porasle za oko 16% i 3% od početka invazije, u poređenju sa padom od 1% u S&P 500.

BAE Sistems, najveći igrač u Velikoj Britaniji i Evropi, porastao je za 26%. Od pet najboljih svetskih vojnih kompanija po prihodu, samo je „Boing“ pao, između ostalog, zbog izloženosti avio-kompanijama.

Prilika kuca na vrata

Uoči sukoba, vodeće zapadne kompanije za proizvodnju oružja informisale su investitore o verovatnom povećanju njihovog profita. Gregori J Haies, izvršni direktor američkog odbrambenog giganta Raitheon, 25. januara izjavio je sledeće:

„Moramo samo da pogledamo prošlu nedelju gde smo videli napad dronom u UAE… I naravno, tenzije u istočnoj Evropi, tenzije u Južnom kineskom moru, sve te stvari vrše pritisak na deo troškova odbrane tamo. Tako da u potpunosti očekujem da ćemo videti neku korist od toga“.

Čak i u to vreme, predviđalo se da će globalna odbrambena industrija porasti za 7% u 2022. Najveći rizik za investitore, kako je objasnio Ričard Abulafija, generalni direktor američke konsultantske kompanije za odbranu „AeroDinamic Advajsori“, je da je „cela stvar otkrivena kao ruska kuća od karata i pretnja se raspršuje“.

Bez znakova da se to dešava, odbrambene kompanije imaju koristi na nekoliko načina. Osim što će direktno prodavati oružje zaraćenim stranama i snabdevati druge zemlje koje daju oružje Ukrajini, videće dodatnu potražnju od nacija kao što su Nemačka i Danska koje su rekle da će povećati svoju potrošnju za odbranu.

Ukupna industrija je globalnog obima. SAD su lako svetski lider, sa 37% ukupne prodaje oružja od 2016-20. Slede Rusija sa 20%, zatim Francuska (8%), Nemačka (6%) i Kina (5%).

Pored prvih pet izvoznika su i mnogi drugi potencijalni korisnici u ovom ratu. Turska je prkosila ruskim upozorenjima i insistirala na snabdevanju Ukrajine oružjem, uključujući visokotehnološke bespilotne letelice – što je velika blagodat za sopstvenu odbrambenu industriju, koja snabdeva skoro 1% svetskog tržišta.

A s obzirom da Izrael uživa oko 3% globalne prodaje, jedne izraleske novine nedavno su objavile članak u kojem je pisalo: „Rani pobednik ruske invazije: Izraelska odbrambena industrija“.

Što se tiče Rusije, ona je gradila sopstvenu industriju kao odgovor na zapadne sankcije koje datiraju još od 2014. Vlada je pokrenula masivni program supstitucije uvoza kako bi smanjila svoje oslanjanje na strano oružje i stručnost, kao i da bi povećala inostranu prodaju. Bilo je nekih slučajeva nastavka licenciranja oružja, kao što je iz Velike Britanije u Rusiju u vrednosti od procenjenih 3,7 miliona funti, ali je to završeno 2021.

Kao drugi najveći izvoznik oružja, Rusija je ciljala niz međunarodnih klijenata. Njen izvoz oružja je pao za 22% između 2016-2020, ali je to uglavnom zbog smanjenja prodaje Indiji od 53%. Istovremeno, dramatično je povećala prodaju u zemljama kao što su Kina, Alžir i Egipat.

Prema izveštaju o budžetu američkog Kongresa: „Rusko oružje može biti jeftinije i lakše za rukovanje i održavanje u odnosu na zapadne sisteme. Najveće ruske odbrambene kompanije su proizvođač raketa Almaz-Antej (obim prodaje 6,6 milijardi dolara), „United Aircraft Corp“ (4,6 milijardi dolara) i „United Shipbuilding Corp“ (4,5 milijardi dolara)“.

Suočeni sa Putinovim imperijalizmom, postoje granice onoga što se može postići. Čini se malo verodostojne mogućnosti da se Ukrajina demilitarizuje suočena sa kontinuiranom pretnjom Rusije.

Ipak, bilo je nekih napora da se situacija deeskalira, pri čemu je NATO, na primer, veoma javno odbio zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se uspostavi zona zabranjenih letova. Ali ovi napori su potkopani ogromnim finansijskim podsticajima na obe strane za povećanje nivoa naoružanja.

Ono što zapad i Rusija dele je dubok vojno-industrijski kompleks. Obe strane se oslanjaju na svoju masivnu industriju oružja. Ovo je pojačano novijim ofanzivnim mogućnostima visoke tehnologije – od dronova do sofisticiranih autonomnih sistema naoružanja vođenih veštačkom inteligencijom.

Ako je krajnji cilj deeskalacija i održivi mir, postoji potreba za ozbiljnim procesom fokusiranja na ekonomske korene ove vojne agresije. Predsednik Džo Bajden rekao je da će SAD direktno sankcionisati rusku odbrambenu industriju, otežavajući im da nabavljaju sirovine i prodaju svoju robu na međunarodnom nivou kako bi reinvestirali u više vojne opreme.

Imajući to u vidu, ovo bi moglo da stvori komercijalnu priliku za zapadne proizvođače. To bi moglo ostaviti privremeni vakuum američkim i evropskim kompanijama da steknu dalju konkurentsku prednost, što bi rezultiralo ekspanzijom globalne trke u naoružanju i stvaranjem još većeg poslovnog podsticaja za nove sukobe.

Posle ovog rata, trebalo bi da istražimo načine za ograničavanje moći i uticaja ove industrije. To bi moglo uključivati međunarodne sporazume o ograničavanju prodaje određenog oružja, multilateralnu podršku zemljama koje se obavezuju da smanje svoju odbrambenu industriju i sankcionisanje kompanija koje se bave oružjem za koje se čini da lobiraju za povećanje vojne potrošnje.

Što je još bitnije, to bi uključivalo podršku pokretima koji predstavljaju izazov za dalji razvoj vojnih sposobnosti.

Jasno je da nema lakog odgovora i to se neće dogoditi preko noći, ali je imperativ da kao međunarodna zajednica prepoznamo da je dugotrajan mir nemoguć bez što je moguće veće eliminacije proizvodnje i prodaje oružja kao unosne industrijske grane.

Global Research / A. Chatten