Marijupolj je postao najteže bombardovan i oštećen grad u ratu Ukrajine sa Rusijom pošto je pretrpeo najveći teret neprekidnih ruskih napada. To je ključno mesto za vojnu kampanju Moskve u Ukrajini. Ali, zašto?
Postoje četiri glavna razloga zašto bi preuzimanje lučkog grada bila tako strateška pobeda za Rusiju – i veliki udarac za Ukrajinu.
1. Obezbeđivanje kopnenog koridora između Krima i Donbasa
Geografski, grad Marijupolj zauzima samo malu oblast na mapi, ali sada tvrdoglavo stoji na putu ruskim snagama koje su izbile sa poluostrva Krim. Oni probijaju put ka severoistoku kako bi pokušali da se povežu sa svojim drugovima i ukrajinsko-separatističkim saveznicima u regionu Donbas na istoku Ukrajine, piše BBC.
General ser Ričard Barons – bivši komandant Komande združenih snaga Ujedinjenog Kraljevstva – kaže da je zauzimanje Marijupolja od vitalnog značaja za ratne napore Rusije: „Kada Rusi budu osetili da su uspešno završili tu bitku, završiće kopneni most od Rusije do Krima i videće to kao veliki strateški uspeh.“
Ako bi Marijupolj bio osvojen, Rusija bi takođe imala potpunu kontrolu nad više od 80 odsto crnomorske obale Ukrajine – presecajući njenu pomorsku trgovinu i dalje je izolujući od sveta. Boreći se protiv napredujućih snaga u poslednje tri nedelje, Ukrajinci koji se brane uspeli su da zaustave veliki broj ruskih trupa. Ali taj neuspeh Rusije da obezbedi brzo zauzimanje grada, podstakao je ruske komandante da pribegnu verziji srednjovekovne opsadne taktike iz 21. veka.
Rusi su gađali Mariupolj artiljerijom, raketama i projektilima – oštetivši ili uništivši više od 90 odsto grada. Oni su takođe presekli pristup električnoj energiji, grejanju, slatkoj vodi, hrani i medicinskim zalihama, što je stvorilo humanitarnu katastrofu za koju Moskva sada okrivljuje Ukrajinu jer je odbila da se preda do 5 časova ujutru u ponedeljak. Ukrajinski poslanik optužio je Rusiju da „pokušava da izgladnji Mariupolj da se preda“.
Ukrajina je obećala da će braniti grad do poslednjeg vojnika, a do toga lako može da dođe, navodi BBC. Ruske trupe se polako guraju u centar i, u odsustvu bilo kakvog izvodljivog mirovnog sporazuma, Rusija će sada verovatno intenzivirati bombardovanje – praveći malu, ako uopšte ikakvu razliku između naoružanih branilaca i opkoljenog civilnog stanovništva koje još uvek broji više od 200.000.
Ako, i kada, Rusija preuzme potpunu kontrolu nad Marijupoljom, to će „osloboditi“ blizu 6.000 ruskih vojnika koji će onda moći da krenu i ojačavaju druge ruske frontove oko Ukrajine.
Postoji veliki broj mogućnosti gde bi se mogli prerasporediti:
– na severoistoku da se uključe u bitku za opkoljavanje i uništavanje regularnih oružanih snaga Ukrajine koje se bore protiv prokremljskih separatista u regionu Donbasa
– na zapad da se krči put prema Odesi, koja bi bila poslednji preostali veliki izlaz Ukrajine na Crno more
– na severozapadu prema gradu Dnjepru.
2. Gušenje ukrajinske ekonomije
Marijupolj je dugo bio strateški važna luka na Azovskom moru, delu Crnog mora. Sa svojim dubokim sidrištima, to je najveća luka u regionu Azovskog mora i dom velike železare i čelika. U normalnim vremenima, Marijupolj je ključno izvozno čvorište za ukrajinski čelik, ugalj i kukuruz koji idu kupcima na Bliskom istoku i šire.
Već osam godina, od aneksije Krima Moskve 2014. godine, grad je neprijatno stisnut između ruskih snaga na tom poluostrvu i prokremljskih separatista u otcepljenim samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk. Gubitak Marijupolja bio bi veliki udarac za ono što je ostalo od ukrajinske ekonomije.
3. Propagandna prilika
Marijupolj je dom ukrajinske jedinice milicije pod nazivom Azovska brigada, koja je dobila ime po Azovskom moru koje povezuje Marijupolj sa ostatkom Crnog mora. Brigada Azov sadrži ekstremiste krajnje desnice, uključujući i neonaciste.
Iako čine samo najmanji deo ukrajinskih borbenih snaga, ovo je bilo korisno propagandno oruđe za Moskvu, dajući joj izgovor da kaže stanovništvu Rusije da su mladići koje je poslala da se bore u Ukrajini tu da oslobode svog suseda od neonacista, piše BBC.
Ako Rusija uspe da uhvati značajan broj boraca brigade Azov žive, verovatno će oni biti predstavljeni ruskim državnim medijima kao deo tekućeg informacionog rata za diskreditaciju Ukrajine i njene vlade.
4. Veliko podizanje morala
Zauzimanje Marijupolja od strane Rusije, ako do toga dođe, biće psihološki značajno za obe strane u ovom ratu. Pobeda Rusije u Marijupolju bi omogućila Kremlju da pokaže svom stanovništvu – preko državnih medija – da Rusija ostvaruje svoje ciljeve i napreduje.
Za predsednika Putina, sve ovo ima istorijski značaj. On vidi da ukrajinska obala Crnog mora pripada nečemu što se zove Novorosija (Nova Rusija) – ruske zemlje koje datiraju iz carstva iz 18. veka. Putin želi da oživi taj koncept, „spasavajući Ruse od tiranije prozapadne vlade u Kijevu“, kako on to vidi. Marijupolj mu trenutno stoji na putu da postigne taj cilj.
Ali za Ukrajince bi gubitak Marijupolja bio veliki udarac – ne samo vojno i ekonomski – već i psihički za muškarce i žene koji se bore na terenu, braneći svoju zemlju. Marijupolj bi bio prvi veći grad koji je pao u ruke Rusa posle Hersona, strateški mnogo manje važnog grada koji je jedva bio branjen.
Ovde postoji još jedan moralni aspekt, a to je odvraćanje.
Marijupolj je pružio žestok otpor – ali pogledajte cenu. Grad je desetkovan, uglavnom leži u ruševinama. Ući će u istoriju pored Groznog i Alepa, mesta koja je Rusija na kraju bombardovala i granatirala da bi ih pokorila, pretvarajući ih u ruševine. Poruka ostalim ukrajinskim gradovima je oštra – ako odlučite da se oduprete kao što je to učinio Marijupolj, onda možete očekivati istu sudbinu.
„Rusi nisu mogli da uđu u Mariupolj“, ističe general ser Ričard Barons, „nisu mogli da uđu sa svojim tenkovima, pa su ga razbili u ruševine. I to je ono što treba da očekujemo da vidimo na bilo kom drugom mestu koje je njima važno“.
Kurir.rs/Mondo/BBC
Kurir
Povezano sa ovim člankom
