Sukob Rusije i Ukrajine danima se nalazi u epicentru javnosti širom sveta, i dok se većina evropskih zemalja odlučila da uvede sankcije Rusiji, Srbija je odlučila da to ne uradi. Iako se Srbija dobro seća NATO bombi, u njoj ipak postoji jak proruski talas koji je većinski glas vladajućoj stranci, te pred izbore nije opcija da se ti glasači izgube.
S obzirom da je sukob tema broj jedan, o njoj se govorilo u Danasovom podkastu.
Autor podkasta Danasa Vladimir Maričić ugostio je Igora Novakovića, direktora istraživanja ISAC fonda i Nemanju Todorovića Štipliju, glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans kako bi pružili stručan uvid u okolnosti vezane za Ukrajinsku krizu.
S obzirom da smo jedna od retkih zemalja koja nije osudila odluku Rusije da napadne Ukrajinu, naši sagovornici smatraju da je očigledno da naš državni vrh pokušava da se u skladu sa razvojem događaja što bolje pozicionira.
„Svakako je za liberalni deo javnosti kao i za veći deo evropske javnosti odugovlačenje stvar za kritiku kao i što smo čuli od nekih evropskih poslanika. Mislim da se pokušava izaći sa stavom takvim da ne produbi jaz između Srbije i Rusije, a sa druge strane jasno kažemo našim zapadnim partnerima da smo uz Ukrajinu makar i načelno“, ukazuje Novaković.
Štiplija dodaje da pored očekivanja da Srbija odabere stranu postoji trenutak predizborne kampanje u Srbiji koji je našim vlastima možda i važnije od toga da odluku donesu brzo i na način na koji zapadni partneri očekuju.
„Mislim da je ovo odugovlačenje deo predizborne kampanje, i da biračko telo koje glasa za SNS jeste većinski prorusko, te odnos koji zauzmemo u ovom ratu odrediće i tok kampanje“, podseća on.
Novaković dodaje da energetski faktor takođe igra bitnu ulogu jer je Srbija dogovorila pregovore sa Rusijom oko snabdevanja prirodnim gasom u aprilu nakon izbora.
Sagovornici Danasa mišljenja su da je osuda bilo kakve vojne intervencije gde civili u Kijevu pate očekivana od vlasti Srbije, jer je svima dobro poznat osećaj koji izaziva zvuk sirena i eksplozija.
„Uvek može da se pronađe način kako će neka osuda biti upakovana, i verujem da vlast ove zemlje to može da uradi. Mnogo bitniji momenat je da mi kao zemlja koja je iskusila izbegličke talase, da se ponudimo i pružimo pomoć onima koji idu preko granice Ukrajine sa Poljskom, Moldavijom i Rumunijom. U simboličkom smislu to bi bio ljudski čin“, kaže Novaković.
On objašnjava da u Srbiji postoji emotivni naboj koji je produbljen iskustvom jugoslovenskih ratova a pre svega bombardovanjem iz 1999. godine, ljudi Ukrajinu gledaju kao polugu NATO-a pa samim tim rusku intervenciju gledaju kao osvetu za pravdu.
U medijima se provlači da je BiH meta i sfera interesovanja Rusije dok je pažnja usmerena na Ukrajinu, a stručnjaci smatraju da ipak postoje druge tačke ključanja unutar ove zemlje.
„Neke aktivnosti postoje ali je veći problem mogućnost izbijanja unutrašnje krize između političkih aktera tamo. Najznačajnije pitanje BiH trenutno je dijalog oko novih izbora, dogovor nije postignut pa je hrvatsko veće izašlo ponovo sa zahtevom za novo teritorijalno uređenje federacije koje se može protumačiti kao traženje hrvatskog entiteta. Imajući to u vidu, takva kriza bi mogla mnogo lakše da eskalira nego na nekom drugom mestu. Ali ako šire sagledamo situaciju, ceo Zapadni Balkan okružen je NATO-om, osim Neuma u kome se nalaze druge trupe“, razjašnjava Novaković.
Ovaj događaj izazvao je potrebu ljudi da čuju mišljena svih političkih aktera u Srbiji o tome da li napad Rusije treba osuditi ili ne treba.
„Ljudi očekuju od svih slojeva društva i partija da se izjasne o ovoj situaciji. I onda taj pritisak koji dolazi sa društvenih mreža da se opozicija odredi u ovoj situaciji, što je i uradila, sa jedne strane smatram namernim kako bi u nekom trenutku neko zaista osudio Rusiju. Rečnik koji je većina opozicije koristila vrlo je pristojan. Osudili su ono što je kršenje međunarodnog prava. Tako da očekujem da se u kampanji koja sledi zavrti ova priča i tema, da se svi politički akteri nateraju da govore o ovoj njoj“, smatra Štiplija.
S obzirom da kruži narativ da NATO zemlje prepuštaju Ukrajinu kao što je nas Rusija njima prepustila 1999. godine, te da će Rusija dugoročno napraviti sebi probleme u Ukrajini, sagovornici upućuju da mi zapravo i ne znamo stvarne ciljeve Rusije kao ni kakav će se scenario dalje odvijati s obzirom da niko nije verovao ni da će doći do ovog sukoba.
Više o reakciji Srbije na sukob Rusije i Ukrajine u prvih 48 sati kao i o posledicama koje će rat uzrokovati u našoj zemlji, poslušajte u novoj epizodi Danasovog podkasta.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Povezano sa ovim člankom
