„I ovde može biti novi front“: NATO pritiska Srbiju, ali i šalje poruku Rusiji

EPA/Toms Kalnins

Priština se pozvala u NATO uz blagoslov Londona i Vašingtona da bi se izvršio pritisak na Beograd, jer Zapad nije zadovoljan odgovorom Srbije na ukrajinsku krizu. Žele i da poruče Moskvi da mogu ovde da otvore „novi front“, a Rusija neće moći da reaguje jer je „zauzeta“ Ukrajinom, ocena je profesora Srđana Perišića na nedavni predlog iz Prištine.

Ministar odbrane privremenih prištinskih institucija Armend Mehaj zatražio je hitno članstvo tzv. Kosova u NATO, kao i da Sjedinjene Američke Države tamo uspostave stalnu bazu američkih snaga.

Poziv da se ubrza proces članstva u NATO Mehaj je obrazložio novonastalom realnošću nakon ruske operacije u Ukrajini i njenog, kako je naveo, odraza u opštem bezbednosnom okruženju Zapadnog Balkana, Evrope i sveta. On je pozvao zemlje članice NATO koje, kako je rekao, oklevaju da priznaju nezavisnost Kosova da više ne oklevaju.

Amerika i Britanija pritiskaju Srbiju preko Prištine

Upitan može li Priština uspeti u svojoj nameri profesor geopolitike Srđan Perišić kaže da pre svega ovo nije samostalna inicijativa Prištine.

– Taj zahtev da postanu članica NATO-a Priština je smisila u saradnji sa Londonom i Vašingtonom, i od njih imaju podršku. Za sada je to naravno, vid pritiska na Beograd jer Zapad, i pored hvalospeva američkog ambasadora u Beogradu, nije zadovoljan odgovorom, odnosno neutralnom pozicijom Srbije u vezi sa ukrajinskom krizom – smatra Perišić.

Iz tog razloga je i ova priča oko NATO-a i bazama na KiM jer je ovo poruka Srbiji, odnosno kontraudar Zapada preko Prištine.

– Ovo je na neki način poruka i Rusiji kojom Zapad želi da da kaže da može doći do nekih problema ovde a da Rusija neće moći da pomogne jer je zauzeta – Ukrajinom – ocenjuje Perišić.

Provociranje ili opasne namere

Drugim rečima, dodaje naš sagovornik, poruka Moskvi je da Zapad može da otvori „novi front“ ovde kod nas, a da Moskva ne može da reaguje jer aktivna u Ukrajini.

– Znači, sa jedne strane pritisak na Beograd, sa druge na Moskvu da se povuče iz Ukrajine – objašnjava Perišić.

Perišić ističe da nema saglasnosti među članicama NATO oko toga da se Kosovo nađe u Alijansi, ali je uveren da je ova ideja svesni pritisak na Beograd isto kao i nuđenje baze Amerikancima, iako ona na Kosmetu već postoji.

Vojno-politički komentator Aleksandar Radić takođe smatra da je nerealno da Kosovo postane deo NATO-a, te da je reč o čistom političkom manevru Prištine.

– To je njihov način da privuku na sebe pažnju u situaciji kada se niko ne bavi balkanskim temama. Priština izbacuje ovakve teme iako zna da nisu moguće ni realne jer NATO ima svoje procedure za prijem, a Prištinu ne ispunjava osnovnu – nije država – kaže Radić.

Priština ne može u NATO dok je Rezolucije 1244

Inače, kako kaže, to je godinama problem između želje Amerike, koja je želela naglo širenje NATO-a i ostatka članica koje nisu za to.

– Ne mislim da će sadašnja situacija sa Ukrajinom kod ostalih članica NATO da promeni mišljenje. S obzirom na činjenice na terenu, teško da bilo kome pada na pamet pitanje članstva Kosova u NATO. U ovom momentu jasno je da je ovo samo pokušaj Prištine da provocira ali i da pokušava da izvuče neku korist za sebe – zaključak je Radića.

Oni konstatuju da Priština koristi sve načine kako bi situaciju sa Ukrajinom iskoristila za svoje potrebe.

Članstvo u NATO je za sada previše krupan zalogaj jer nisu čak ni sve države NATO priznale Kosovo, dok s druge strane pre svega Evropa nije spremna da otvara novi front na svom tlu, koliko god Amerika u svemu ovome videla zgodnu priliku. Kako kažu naši sagovornici, Rusija možda jeste preokupirana dešavanjima sa Ukrajinom, ali sasvim sigurno ne bi dozvolila da Kosovo uđe u NATO jer po Rezoluciji 12 44 SB UN – a Moskva je prepreka svima koji bi da je ospore – Kosovo nije država. Isto tako, američka baza Bondstil je deo Kfora, čije je misija jedino očuvanje mira na KiM.