Ruska crkva u Gornjem Adrovcu primer nemara prema vrednom kulturnom nasleđu – Društvo

Iako će 20. avgusta biti obeleženo 146 godina od kako je Rajevski poginuo je u bici sa Turcima u selu Gornji Adrovac, nadomak Aleksinca, gde je sagrađena Ruska crkva, još uvek mali broj ljudi u Nišu uopšte zna nešto o tome.

Niš kao centar ovog kraja, ali i opština Aleksinac, na čijoj je teritoriji selo Gornji Adrovac ne koriste tu činjenicu da privuku turiste.

Ne samo što ne postoje nikakve table na auto-putu Niš- Beograd, nego je put do Ruske crkve u vrlo lošem stanju, tako da se turističkim autobusima jedva stiže.

Foto: V. Torović

Foto: V. Torović

Milica Todorović, istoričarka umetnosti, smatra da je Ruska crkva još jedan dokaz da se potpuno  neadekvatno odnosimo prema svom kulturno-umetničkom nasleđu.

„Ne samo da je upitno očuvanje i zaštita spomenika nego i njegova prezentacija i promocija. Primetna doza nemara može se protumačiti i kao odustvo empatije za tuđa žrtvovanja, ali i odsustvo smisla da se na pristojan i dobro osmišnjen način čak i komercijalizuje vredno nasleđe“, kaže ona.

Istoričarka umetnosti priča da u drugim zemljama čak izmišljaju legende da bi privukli turiste.

„Tako je u Veroni glavna atrakcija balkon Julije, izmišljenog Šekspirovog lika. Italijani znaju kako da privuku turiste i da im, naravno, naplate ulaznice. Mi stvarne životne priče zanemarujemo i prepoštamo zaboravu. Očigledno da nam kultura sećanja nije na visokom nivou“, kaže Todorović.

Sanji Milošević, profesorki srpskog jezika, nije jasno  zbog čega ova crkva nije dovoljno popularisana pogotovo što je roman ,,Ana Karenjina“ još uvek deo obavezne srednjoškolske lektire.

„Mnogi učenici niških gimnazija ne znaju da se, nedaleko od njihovog grada, tragično rasplela ljubavna priča opisana u popularnom romanu. Školske ekskurzije, zapravo, mogu biti i školski izleti do Gornjeg Adrovca gde će učenici , sa svojim profesorima književnosti, moći da povežu istorijske činjenice sa fabulom samog romana. Prema legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji, jedno je pripadalo otadžbini, drugo misterioznoj ženi zbog koje je otišao iz Rusije.Treće je pripalo Srbiji“, kaže ona.

Maja Kamenov, građanska aktivistkinja, razočarana je kada vidi da se lokalna zajednica ne brine o kulturno-istorijskom nasleđu.

„Ako se ne brinemo o svom nasleđu ne možemo razumeti poštovati tuđe a ni očekivati da drugi poštuju naše. Mesta kao manastir Sveti Roman Roman i grob Rajevskog su u našoj okolini uvek smatrana svetim mestima i lokalnim zajednicama znače ne samo kao spomenici  koje su hodočastile mnoge poznate ličnosti već i kao deo lokalnog folklora I predanja“, kaže Kamenov.

Ona ističe da je važno j da shvatimo da u trenutku kada se sela gase i odumiru, upravo ovakva mesta mogu da povećaju turistički kapacitet mesta, privuku mnogo turista I ožive zajednicu.

„Na lokalnoj samoupravi je da sa Eparhiji niškoj da učine sve kako bi zajedno sa lokalnom zajednicom donele zasluženi sjaj ovih mesta“, smatra ova aktivistkinja,

Milan Ristić, slikar, kaže da bi Ruska crkva u Gornjem Adrovcu trebalo stručno da bude uneta u mapu književnog turizma.

„U Srbiji opada kultura sećanja, a povodi iz istorije samo doprinose medijskoj kakofoniji. Ma koliko bilo draže govoriti o njegovanju odgovornosti pogleda, empatije ili kulturno-istorijskih vrednosti korisno je da se društvo pozabavi memorijalnim mestima u kontekstu njihovog turističkog potencijala“, navodi Ristić.

Danas je pokušao da dođe do odgovora zašto je Ruska crkva zapostavljena i ne koristi se da privuče turiste, ali niko od nadležnih u Nišu i Aleksincu nije želeo da da svoj komentar.

Članica Gradskog veća Niša, resorno zadužen za turizam, Adriana Anastasov nije odgovarala na naše pozive.

Predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević takođe se nije odazvao našem zahtevu.

U Odeljenju za društevene delatnosti u Aleksincu su nam nezvanično rekli da postoji projekat ali da detalje mora da nam saopšti predsednik opštine.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.