Predsednik SNS, Aleksandar Vučić, proteklih meseci se baš trudi da u javnosti ostavi utisak da postoji mogućnost da se ne kandiduje za drugi mandat predsednika države pa naglašava da je predsednik još par dana ili da odluku još nije doneo, iako je svih tih meseci u kampanji lične promocije zbog čega deo zainterosvane javnosti nema dilemu da je njegova kandidatura izvesna.
Podsticanje tenzija i neizvesnosti unutar njegovog heterogenog biračkog tela, koje s nestrpljenjem očekuje njegovu kandidaturu, deo je njegove strategije vladanja, ali postoji i deo javnosti koji smatra da bi Vučić mogao sve da iznenadi i ne bude kandidat za predsednika već preuzme ulogu premijera Srbije budući da mu je pobeda u prvom krugu predsdničkih izbora naivesna, a pobeda na parlamentarnim izborima izvesnija.
Osim tih kalkulacija koje se mogu čuti na opozicionoj političkoj sceni, dogodio se i rat u Ukrajini i čini se frontalni sukob sa Zapadom, jer Srbija ne želi da uvodi sankcije Rusiji iako su EU i Amerika to očekivale.
Koje će posledice to imati, osim verovatnog zastoja u evropskim integracijama, ostaje da se vidi.
A prema nekim spekulacijama jedan od razloga zbog kojeg Vučić možda neće da se kandiduje, su eventualne sankcije koje bi Amerika mogla da aktivira protiv njemu bliskih osoba u situaciji u kojoj se protivi njihovim zahtevima.
To je nedavno urađeno za pojedince i firme sa severa Kosova koji su umešani u kriminalne aktivnosti pa su na crnu listu, zbog kriminalnih i ilegalnih aktivnosti, kako je navedeno, stavljeni braća Zvonko i Žarko Veselinović, Milan Radoičić i ljudi i firme povezani sa njima.
Pitali smo sagovornike Danasa kako novonastale okolnosti i pritisci i sa istoka i sa zapada mogu da utiču ili ne mogu na odluku Vučića da se kandiduje na predsedničkim izborima.
Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas kaže da nema nikakvu prognozu, jer je to, pre svega, stvar jednog čoveka i ne može se predvideti kako će reagovati.
– Njegovo ponašanje već godinu dana govori da se on itekako kandidovao. Drugo, da li su okolnosti dobre, nisu dobre. Ima dva faktora koja direktno pogađaju građane, nezavisno od toga da li je opozicija slaba ili ne, a to su inflacija i strah od rata koji je ovde žestok. To su dva vrlo nepovoljna elementa za izbore koji će se zaoštriti u martu. Neće se sve ovo razrešiti u martu. Ne isključujem da se neće kandidovati, ne toliko zbog opozicije, iako je teško da može u prvom krugu da pobedi, što može da bude jedan od faktora – navodi on.
Dejan Bursać, saradnik Instituta za političke studije, za naš list smatra ad ove okolnosti ne otežavaju Vučiću odlukuo kandidaturi.
– Apsolutno je jasno da će se Aleksandar Vučić kandidovati za predsednika Srbije ispred SNS. I da je on praktično jedina osoba u SNS koja može da ostvari predominatano značajan rezulatat te da stranka i na parlamentarim i beogradskim izborima pre svega zavisi od njegovog ličnog imidža i rejtinga. Ali definitivno da će biti većih spoljnih pritisaka jer je Srbija balansirala poslednjih godina i decenija između Zapada i Rusije. A sada kada su oni u konfliktu biće pritisaka da se uvedu sankcije i mere, kao i pritisaka iz Rusije da se to ne radi, dok Srbija spoljnotrgovinski i energetski zavisi od obe strane – ukazuje Bursać.
Prema njegovim rečima, osim te spoljnopoolitičke odluke, moguće je da će teme u kampanji biti malo drugačije obeležene tj da će ovaj sukob u Ukrajini i njegove implikacije, odnosi Srbije i Rusije, Srbije i NATO i spoljnopolitičke teme naći veće mesto u kampanji nego što smo to očekivali do pre koju nedelju.
Politikolog Mladen Mrdalj kaže da kao i svaki drugi diktator u pokušaju, Vučić nema izbora nego da se grčevito bori da ostane na vlasti.
– Što je teža međunarodna situacija, to je, naravno, teže biti na čelu državne politike. Međutim, za diktatora u pokušaju nema ništa teže od gubljenja vlasti. Vučiću situaciju donekle olakšava to što je kod velikog broja glasača uspeo da stvori epski imidž vođe mučenika kome je najteže, pa će ova međunarodna situacija doprineti na uverljivosti njegovog mučenistva. Ne treba potceniti izbornu vrednost takvog imidža- navodi Mrdalj.
Kako dodaje, sa druge strane, komplikovana međunarodna situacija može biti dodatni racionalni argument.
– Zbilja nijedan kandidat za predsednika nema toliko međunarodno iskustvo sastanaka sa vpđama velikih sila. U svakom slučaju, otvara se mogućnost da tom patetikom Vučić učini i nešto dobro za Srbiju, a to je da iskoristi ove dramatične okolnosti da ubedi kritičnu masu Srba da je ovo momenat za carstvo zemaljsko i da Srbija treba da učini koliko god može manje protiv Rusije, ali u okviru granica i očekivanja koje postavlja Zapad. Nažalost, plasim se da će Vučić Zapadu učiniti neke strateške ustupke, umesto da se ozbiljno pozabavi unošenjem veće doze realnosti i spoljnoj politici i u razmišljanja prosečnog srpskog glasača – zaključuje Mrdalj.
Podsetimo, predsednički izbori će prema najavama biti raspisani 2. marta, ali je najnovija vest koju su preneli tabloidi da odluku SNS o predsedničkom kandidatu neće doneti pre 7. marta.
Povezano sa ovim člankom
