Zlatne medalje na “Međunarodnoj olimpijadi iz matematike” 2020. i 2021, zlato na “Balkanskoj matematičkoj olimpijadi” 2020, zlatna medalja na “Evropskoj olimpijadi iz fizike” iste godine, zlatne medalja iz fizike na “Međunarodnoj olimpijadi metropola” 2019, kao i na međunarodnoj “Žautikovskoj olimpijadi” 2019. i 2020… samo su deo odličja čiji je vlasnik stipendista SBB fondacije iz oblasti fizike, Dobrica Jovanović.
Vanserijski talenat. Tako ga je opisala direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić kad smo je krajem 2019, na prijemu za najuspešnije učenike iz Srbije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, zamolili da nam izdvoji nekog od svojih đaka koji bi nam bio sagovornik u tekstu za novogodišnji broj Danasa.
Na naše pitanje kako ga doživljavaju njegovi drugovi koji nisu iz Matematičke gimnazije, Dobrica, tada učenik trećeg razreda, rekao je: „Kao običnog dečaka. Ne osećam se kao da imam neku moć, a iskreno to ne bih ni želeo. Kad je vreme za matematiku i fiziku, tome sam posvećen, a kad se družim, zaboravim da se time bavim.“
Broj osvojenih medalja na takmičenjima iz matematike i fizike Dobrica tada nije znao, a bilo ih je mnogo.
Uspehe je nastavio da niže i u četvrtom razredu, što mu je donelo i priznanje đaka generacije Matematičke gimnazije i trasiralo put ka čuvenom američkom univerzitetu “MIT“, na kome je danas student prve godine matematike i fizike.
Nedavno je dobio “Svetosavsku nagradu” za 2021, a u obrazloženju najvišeg priznanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja piše da je Dobričin talenat za matematiku, fiziku i informatiku višestruko potvrđivan na domaćim i međunarodnim takmičenjima tokom njegovog srednjoškolskog obrazovanja, te da ga nastavnici i učenici Matematičke gimnazije pamte po svestranosti i brojnim talentima kojima se isticao.
Njegovo interesovanje za matematiku potiče još od malih nogu, a talenat za ovu nauku je najpre prepoznala njegova porodica – mama, koja predaje matematiku, i tata, fizičar.
Dobrica je iz matematike počeo da se takmiči još u drugom razredu osnovne škole, a potom i iz fizike od šestog razreda.
Put do medalja i nagrada nije uvek bio lak, pored talenta potrebno je i dosta rada, a Dobrica kaže da se, kad se radi ono što se voli, ne broje sati utrošeni na vežbanje zadataka.
„Za uspehe na takmičenjima svakako treba ozbiljno da se radi. Ne bih znao koliki je uticaj talenta u celoj priči, samo znam da bez posvećenog rada ne bih uspeo da napredujem, kao što verujem da jesam. Ne bih rekao da su mi matematika i fizika oduzimali vreme, više je to pametno uloženo vreme. Zaista ne bih mogao da procenim koliko sam vremena ulagao, ali više sati dnevno u proseku sigurno“, pojašnjava Dobrica.
A kako se stiže do pune stipendije na “MIT“, koju je uspeo da dobije? Dobrica kaže da ne zna kojim se sve kriterijumuma rukovode univerziteti kad biraju ko će dobiti stipendiju, ali objašnjava da pored rezultata u prethodnom školovanju, univerziteti posebno vrednuju i eseje koje kandidati pišu o raznim temama, najčešće o onome što vole da rade i o svojoj motivaciji.
O prvim utiscima na “MIT” i šta mu nedostaje što je imao kod kuće kaže: „Veoma sam zadovoljan atmosferom ovde. Ne mogu da zamislim bolje okruženje za rad. Okružen sam ljudima koji dele moja interesovanja i profesori su izuzetno posvećeni. Takođe mogu da uzimam kurseve koje želim, bez nekog prevelikog ograničenja. Iz Srbije mi nedostaje podosta toga: porodica, prijatelji, mantije, išleri, napolitanke, ajvar…“
A sadašnji planovi: „Želeo bih da se bavim teoretskom fizikom, za šta bih da imam i napredno znanje iz nekih grana matematike. Na mom univerzitetu tek posle prve godine mogu da odlučim iz čega bih da dobijem diplomu. Mnogo stvari me trenutno zanima, ali sam svestan da još mnogo treba da učim da bih stekao realniju sliku o tome ka čemu da se koncentrišem u budućnosti“, ističe Jovanović.
Povezano sa ovim člankom
