Ruska vojska zauzela je nuklearnu elektranu u Černobilju, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Mikailo Podolijak, savetnik ukrajinskog predsednika, rekao je da se radi o „potpuno besmislelnom napadu“ na „jednu od najozbiljnijih pretnji po Evropu danas.“
Eksplozija u Černobilju 1986. dovela je do najgore nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da bi takva katastrofa mogla da se ponovi ako Rusija nastavi napade.
„Naši branioci su dali živote da se tragedija iz 1986. ne ponovi“, napisao je Zelenski na Tviteru.
„Ovo je objava rata celoj Evropi.“
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine upozorilo je na mogućnost „nove ekološke katastrofe“.
U černobiljskoj Zoni isključenja, pojasu prečnika 32 kilometra oko elektrane, ni danas uglavnom nema života iako je prošlo 36 godina od eksplozije reaktora.
Preostala tri reaktora nuklearne elektrane su zatvorena do 2000. godine i od tada je postrojenje deaktivirano.
Nivoi radijacije i dalje su opasno veliki, a svetska javnost podsetila se ove katastrofe i pre dve godine zahvaljujući igranoj seriji na HBO platformi.
U poslednje dve godine je ova oblast postala popularna i za turiste.
Ruska vojska ušla je u Zonu isključenja u četvrtak ujutru.
Bela kuća je saopštila da je dobila izveštaje u kojima se navodi da ruski vojnici drže osoblje u Černobilju kao taoce.
Ove snage deo su „specijalne vojne operacije“ koju je pokrenuo Vladimir Putin, predsednik Rusije.
Černobilj se nalazi 130 kilometara severno od Kijeva i može osvajaču da obezbedi lakši prilaz glavnom gradu.
Samanta Tarner iz Trumanovog Nacionalnog projekta za bezbednost kaže da kontrola nad ovom oblasti nema „odlučujući značaj za borbe“, ali osigurava ruskoj vojsci koridor ka reci Dnjepar.
Ova reka teče sa severa iz Belorusije, čiji je predsednik Aleksandar Lukašenko dugogodišnji Putinov saveznik.
„To je važna operacija u otvaranju različitih koridora za prebacivanje vojske i preuzimanje kontrole nad ključnim tačkama.“
Tarner je upozorila da, iako niko ne živi u oblasti ugašene elektrane, bilo kakve borbe bi mogle da dovedu do rasipanja radioaktivnog otpada.
Ali Rusi imaju neke od najiskusnijih ljudi za upravljanje nuklearnim elektranama na svetu, primećuje Kler Korkhil, profesorka Univerziteta u Šefildu.
Ona je radila je na međunarodnim projektima za čišćenje Černobila poslednjih šest godina, čak je tri puta posetila lokaciju.
Najznačajniji uspeh tih projekata bila je nedavna izgradnja kupole od 32.000 tona oko radioaktivnog reaktora.
Projekat je finansiralo više od 30 zemalja, a koštao je 1,5 milijardi dolara.
Korkhil je zabrinuta da će invazija na Ukrajinu praktično stopirati ove operacije.
„Prošlo je 30 godina od nesreće, a još uvek nismo sve očistili“, rekla je ona za BBC.
„To je projekat koji će da traje i 50 godina.“
„Biće ozbiljan problem ako ljudi ne budu radili kako treba na tom postrojenju i ne napreduju sa razgradnjom.“
Eksplozija iz 1986. često se povezuje sa raspadom Sovjetskog Saveza pet godina kasnije.
Taras Kuzio, naučni saradnik Društva Henri Džekson, kaže da je zauzimanje Černobilja najbolje posmatrati kao simboličnu pobedu predsednika Putina.
„Putin ima način razmišljanja nekoga ko ne može da preboli činjenicu da se SSSR raspao pre 30 godina, a sve je počelo posle Černobilja“, rekao je Kuzio, koji je ukrajinskog porekla.
On se plaši da se, iako Putin možda samo koristi nuklearno oružje da uplaši Zapad, ponaša kao „sociopata“ i da njegove poteze treba pažljivo pratiti.
„Ono što on radi u Ukrajini je bez presedana. Zašto bismo pretpostavili da neće uraditi još nešto?“, zapitao se.
Pogledajte video o Zoni isključenja u Černobilju
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Povezano sa ovim člankom
