EPA-EFE/TOMS KALNINS
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je izjavio da je NATO garancija za bezbednost i da Ukrajina hoće konkretne mere po pitanju članstva u Alijansi.
„Mi govorimo o bezbednosti i garancijama. Hoćemo konkretne mere na temu članstva u NATO, moramo da na nešto računamo. Drugo pitanje je pitanje nivoa na kome se nalazi naša vojska, bez obzira na to, da li ćemo biti članica NATO-a ili ne. Nažalost, ne zavisi sve od nas, sigurno ćemo razvijati našu vojsku, mi to moramo da radimo kako bismo se zaštitili. Sada nam je jasno, ako nismo u NATO-u, onda mi sami sebe moramo da štitimo, a kada sam sebe štitiš … Onda se pitaš, šta predstavljaju sankcije posle agresije“, rekao je Zelenski za inostrane medije.
Prema njegovom mišljenju, sankcije s ciljem odvraćanja Rusije bi trebalo uvoditi pre agresije, a ne posle.
Poginulo je 15.000 naših ljudi, a mnoge zemlje sveta razmatraju sankcije koje bi se uvele posle. Mislim da je to nepošteno“, dodao je on.
Zelenski je istakao da Rusija treba delima da potvrdi izjave da ne želi da napadne Ukrajinu, a ne koncentrisanjem vojnih snaga na granici.On tvrdi i da Rusija pred važne sastanke, kao što su sastanci u „normandijskom formatu“ ili „Minsk 2“, psihološki pritisak.
Navodi o mogućoj eskalaciji sa Rusijom izazivaju paniku na tržištu i u finansijskom sektoru, kaže ukrajinski predsednik, a to se negativno odražava na ekonomiju i investitori su počeli da povlače novac iz Ukrajine.
„Počeo sam da razgovaram sa liderima zemalja i da im objašnjavam da nam je potrebno da stabilizujemo ekonomiju zemlje, zbog svih tih signala da će sutra izbiti rat, jer su signali krenuli i od uvaženih lidera država. Oni govore otvoreno, čak ne govore diplomatskim jezikom, – ‘sutra će izbiti rat’. To se zove panika. Panika na tržištu i u finansijskom sektoru“, rekao je Zelenski.
On je dodao da su investitori počeli da povlače finansijska sredstva iz Ukrajine i da će zemlja potrošiti oko 4-5 milijardi dolara kako bi stabilizovala ekonomiju.
Poslednjih meseci zapadne zemlje optužuju Rusiju da planira invaziju na Ukrajinu, zbog čega je nagomilala snage duž granice sa tom zemljom. U Rusiju su nebrojeno puta odlučno demantovali te optužbe, ističući da se radi o neosnovanim tvrdnjama koje se koriste kao povod za dalje približavanje NATO ruskim granicama.
Rusija je u međuvremenu iznela predloge o garancijama bezbednosti, u okviru kojih je jedan od ključnih zahteva da Alijansa prestane da se širi na istok, održani su pregovori sa SAD, NATO i OEBS, a potom je usledio odgovor Vašingtona i NATO Rusiju.
O odgovoru, kako je ranije rekao predsednik Rusije, nema odgovora na ključne stvari koje brinu Rusiju.
Povezano sa ovim člankom
