Januar je postao mesec rekorda po broju lansiranja severnokorejskih raketa pošto je državna agencija KCNA saopštila da su ove nedelje izvedena još dva testiranja, što je izazvalo osudu međunarodne zajednice i dodatno povećalo tenzije.
Lider zemlje Kim Džong Un nije prisustvovao testiranjima, ali je posetio fabriku oružja, pohvalivši “ogroman napredak u proizvodnji najvećih oružanih sistema”.
Kako prenosi Al Džazira, sekretar za odnose sa javnošću američkog ministarstva odbrane Džon Kirbi osudio je najnovija lansiranja kao “destabilizujuća” i pozvao vladu u Pjongjangu da “prestane sa provokacijama.
Evropska unija objavila je saopštenje u kojem se navodi da testiranja predstavljaju pretnju po međunarodni i regionalni mir i bezbednost i ugrožavaju napore da se ponovo uspostavi dijalog.
Uprkos tome što je ovog meseca izvedela rekordnih šest testiranja, Severna Koreja tvrdi da lansiranje ovih projektila predstavlja njeno “suvereno pravo na samoodbranu” i optužuje Vašington i Seul da imaju “dvostruke standarde” kada je u pitanju testiranje naoružanja.
Iako su, za razliku od avgusta 2017. kada su se u Japanu začuli zvuci sirena za uzbunu pošto je Severna Koreja bez upozorenja ispalila interkontinentalnu balističku raketu, svi projektili koji su u poslednje vreme testirani bili kratkog dometa i završavali u moru, smatra se da bi to moglo da se promeni ukoliko Kim ne ostvari ono što želi, piše Bi-Bi-Si.
Analitičari kažu da Severna Koreja nastoji da razvije potpun i efikasan sistem odbrane i da specifikacije oružja testiranog ove godine ukazuju se ubrzano kreće ka ostvarenju ovog cilja.
“Često potcenjujemo severnokorejsku tehnologiju i pretpostavljamo da ona nije dovoljno napredna. Ali ova zemlja definitivno napreduje u svojim vojnim sposobnostima mnogo brže nego što mislimo”, ističe profesor Kim Dong Jup, bivši južnokorejski mornarički komandant.
“Oni žele da njihov odbrambeni sistem bude kao rep škorpije”, kaže on ali i napomnje da, iako škorpija koristi žaoku na repu da bi se odbranila ali i za napad na plen, smatra da je primarni cilj Severne Koreje ipak odbrana.
Međutim, ako se stvari posmatraju iz perspektive da je cilj samo samoodbrana, postavlja se pitanje zašto lider ove male, sankcijama dodatno osiromašene zemlje nastavlja da troši između petine i četvrtine svog BDP-a na vojsku.
Ankit Panda iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da bi jedan od razloga mogao da bude nesigurnost. “Kim Džong Un ispoljava hroničnu nesigurnost. Mislim da on ne veruje nikome, uključujući Kinu i Rusiju, i da zbog toga oseća potrebu da unapredi odbrambene sposobnosti iznad granice za koju mi smatramo dovoljnom”, kaže Panda.
S druge strane, profesor Brajan Majers sa južnokorejskog Dongseo univerziteta u gradu Busan tvrdi da razvojem raketnog i nuklearnog naoružanja vlada u Pjongjangu želi da ostvari mnogo ambicioznije ciljeve.
Prema njegovim rečima, Severna Koreja se nada da će svoj arsenal moći da iskoristi kao prednost u pregovorima kako bi izdejstvovala mirovni sporazum sa Južnom Korejom i povlačenje SAD sa Korejskog poluostrva, ali male su šanse da će to uspeti da postigne.
Povezano sa ovim člankom
