„Dobro je što se u opoziciji povratilo poverenje u istraživanja javnog mnjenja i rejtinga političara, ali preveliko insistranje na tim istraživanjima i izlaženje sa njima u javnost može da stvori konfuziju i skrene pažnju sa jedne političke odluke kakva je izbor predsedničkog kandidata“, navodi za Danas Bojan Klačar, istraživač i izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Istraživanja rejtinga potencijalnih predsedničkih kandidata opozicije prethodnih dana su postala glavna tema, i čini se prelomni argument za izbor čoveka koji će povesti opoziciju u kampanji za predsednika Srbije na predstojećim aprilskim izborima.
Da li će to biti general Zdravko Ponoš, bivši potpredsednik a još uvek član Narodne stranke, iza čije kandidature stoji koalicioni partner Stranka slobode i pravde, ili Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke koja ga i predlaže kao predsedničkog kandidata, trebalo bi da odluče merenja rejtinga, ako je verovati poslednjim navodima koji dolaze iz ove opozicione grupacije.
Za izbor predsedničkog kandidata sprovedena su dva nezavisna istraživanja javnog mnjenja, kako se tvrdi u opoziciji, u kojima je mereno poverenje koje kod građana imaju potencijalni kandidati. Ipak, dok je SSP tvrdio da Aleksić nije bio u opticaju i da njegov rejting nije meren, poslednji nezvanični navodi to demantuju i ističe se da su dva kandidata izjednačena.
Odluka o tome ko će biti kandidat doneće se na kraju iza zatvorenih vrata, a ona treba da bude, na prvom mestu, politička odluka, kako ukazuje za Danas Bojan Klačar, koji komentariše povratak sondaža u diskurs opozicije.
– Istraživanja su uvek bila važna i nikada nijedna politička organizacije nije odustajala od toga. Jedno vreme je kod nas postojao problem – neka vrsta skeptičnog stava opozicije prema ulozi koju su imala istraživanja i koja se prenela na njihovu odluku u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa da istraživanja ne rade ili ih rade retko što je, po mom sudu, išlo na njihovu štetu. Ona nisu jedni alat ali su sastavni deo procesa donošenja političkih odluka – navodi Klačar.
On dodaje da je zbog toga dobro i veoma pozitivno što se opozicija okrenula ovom alatu, ali je greška što su se pojedinosti tog procesa previše iznosile u javnost.
-Istraživanja su uvek rađena na relaciji naručilac – izvršilac. Naručilac naruči istraživanje, izvršilac ga prezentuje i onda naručilac donosi političku odluku. On ne mora da se poziva stalno na ta istraživanja u javnosti – navodi Klačar.
On procenjuje da je opozicija to uradila verovatno u najboljoj nameri ali da posledice mogu biti negativne.
– Puno elemenata se iznelo izvan četiri zida u javnost, a javnost to, očekivano, sada komentariše. To malo izaziva konfuziju i utiče na poverenje prema čitavom procesu jer se pojavila neka vrsta šuma – različito se tumače nalazi istraživanja a različita su i očekivanja političkih aktera – ističe Klačar.
On zaključuje da je potpuno legitimno da se odluka o tome ko će biti predsendički kandidat neke opcije donosi na osnovu istraživanja, ali i drugih alata i podseća da je sasvim sigurno da se vlast u velikoj meri služi istraživanjima javnog mnjenja ali da o tome ne informiše javnost, niti za tim ima potrebe.
-Sasvim sigurno i vladajuća koalicija radi puno istraživanja, ali ne objavljuje ta istraživanja na dnevnom nivou niti objašnjava kako su oni doneli svoje političke odluke. Verujem da su rađena ozbiljna istraživanja za Beograd i o Aleksandru Šapiću, ali su oni prosto doneli političku odluku da njega kandiduju kao prvog na listi ne objašnjavajući da li je rađeno jedno, dva, tri ili četiri istraživanja – navodi Klačar.
Povezano sa ovim člankom
