Dok Rusija odlučno negira bilo kakve namere da izvrši invaziju na Ukrajinu, iako ima nagomilane trupe na granici, svet strahuje od novog sukoba na istoku Evrope i poziva na smirivanje napetosti, ali NATO stavlja jedinice u pripravnost.
U danu kada su američke i britanske vlasti objavile preporuku osoblju ambasada, njihovim porodicama i svojim državljanima u Ukrajini da odu iz zemlje, američki predsednik Džozef Bajden održao je sastanak sa liderima evropskih zemalja, navodeći da između njih postoji potpuno jedinstvo“.
Onlajn razgovor Bajdena i evropskih saveznika deo je težnje Zapada da napravi zajedničku strategiju protiv ruskih akcija.
NATO je stavio vojnike u stanje pripravnosti i šalje dodatne ratne brodove i avione kao odgovor na gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama.
Moskva ponovo negira da planira napad na Ukrajinu i optužuje SAD i histeriju Zapada za eskalaciju napetosti.
Evropska unija priprema nove, mnogo oštrije sankcije Rusiji, a Ukrajini šalje 1,2 milijarde evra pomoći.
Portparol britanske vlade rekao je da su se Bajden i evropski lideri „saglasili oko važnosti međunarodnog jedinstva u odnosu na rastuće rusko neprijateljstvo“.
Ukoliko dođe do ruskog upada u Ukrajinu, lideri su se složili da „saveznici moraju da preduzmu brze odgovore, kao što je paket sankcija kakve do sada nisu viđene“.
Pentagon je u ponedeljak saopštio da je oko 8.500 američkih vojnika spremnih za borbu u visokoj pripravnosti da se rasporede u kratkom roku.
Ali oni bi bili raspoređeni samo ako NATO odluči da aktivira snage za brzo reagovanje, „ili ako se razviju druge situacije“ u vezi sa gomilanje ruskih trupa, rekao je sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi.
Nema planova da budu raspoređeni u samoj Ukrajini, dodao je on.
Neke članice NATO-a, poput Danske, Španije, Francuske i Holandije, već planiraju ili razmatraju slanje borbenih aviona i ratnih brodova u istočnu Evropu kako bi ojačali odbranu u regionu.
Tokom vikenda u Ukrajinu je stiglo oko 90 tona američke „smrtonosne pomoći“, a u paketu je i municija za „branioce na frontu“.
Britanski premijer Boris Džonson je upozorio da „tmurni“ obaveštajni podaci sugerišu da Rusija planira munjevit napad na ukrajinsku prestonicu Kijev.
„Obaveštajni podaci su veoma jasni da postoji 60 ruskih borbenih grupa na granicama Ukrajine, plan za munjevit rat koji bi mogao da uništi Kijev…“, rekao je on.
„Moramo veoma jasno da stavimo do znanja Rusiji da bi to bio katastrofalan korak“, rekao je Džonson.
Kremlj je odgovorio da NATO vidi kao bezbednosnu pretnju i zahteva pravne garancije da se alijansa neće širiti dalje na istok, pre svega se to odnosi na Ukrajinu.
Ali SAD kažu da je u pitanju ruska agresija, a ne širenje NATO-a.
U ponedeljak su Velika Britanija i SAD počele da povlače deo osoblja i njihovih porodicama u ambasadama u Ukrajini, zbog, kako se navodi, straha od ruske invazije.
Povezano sa ovim člankom
Porodicama zaposlenih u ambasadi SAD, kao i onima koji ne obavljaju najvažnije poslove u diplomatskom predstavništvu rečeno je da odu, a ista poruka je upućena i američkim državljanima.
Stejt department je saopštio da je ambasada ostala otvorena, ali da bi ruska invazija mogla da se desi „u bilo kom trenutku“.
Britanski zvaničnici su rekli da nije bilo konkretnih pretnji diplomatama te zemlje, ali će iz Kijeva biti povučena polovina osoblja iz ambasade u Kijevu.
Stejt department je takođe upozorio ljude da ne putuju u Ukrajinu i Rusiju zbog rastućih napetosti i „opasnosti da američki građani trpe“.
„Postoje izveštaji da Rusija planira značajnu vojnu akciju protiv Ukrajine“, navodi se u preporuci Stejt departmenta.
Zvaničnik Stejt departmenta rekao je novinskoj agenciji AFP da će se desiti ruska invazija, američka vlada „neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvom slučaju“.
Taj potez Sjedinjenih Država deo je niza mera predostrožnosti koje Stejt department primenjuje kada bi krize mogle da dovedu američke diplomate u opasnost, izveštava BBC-jeva Barbara Plet Ašer.
Smatra se da ništa konkretno u protekla 24 sata nije pokrenulo odluku.
Šef vojnog odbrambenog saveza NATO upozorio je da postoji rizik od novog sukoba u Evropi pošto se procenjuje da je Rusija stacionirala oko 100.000 ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom.
Da li se Rusija priprema da napadne Ukrajinu:
U subotu je oko 90 tona američke vojne pomoći stiglo u Ukrajinu usred napete situacije na granici gde je Rusija nagomilala veliki broj vojnika.
To je prva pošiljka iz nedavno odobrenog paketa američke pomoći za Ukrajinu, a u njemu se nalazi i municija za „vojnike koji su na prvoj liniji odbrane“.
Pomoć je stigla nekoliko danas posle posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu.
On je tada upozorio Rusiju da će Zapad snažno odgovoriti ako Moskva odluči da napadne Ukrajinu.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, negirao je da Moskva ima takve planove.
Džo Bajden, američki predsednik, u decembru je odobrio paket vojne pomoći Ukrajini vredan 200 miliona dolara.
Američka ambasada u Kijevu saopštila je da je pomoć pokazatelje „čvrste posvećenosti pravu Ukrajine da na samoodbranu i očuvanje suvereniteta.“
Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održali su u petak, kako su rekli, „iskrene“ razgovore kako bi pokušali da smanje šanse za vojnu eskalaciju sukoba u Ukrajini.
Lavrov je ponovio stav da velike ruske snage okupljene u blizini ukrajinskih granica neće biti korišćene za invaziju na Ukrajinu.
Blinken je rekao da će Amerika oštro odgovoriti na svaku invaziju.
Proruski pobunjenici kontrolišu velike delove istočne Ukrajine otkako je izbio žestoki rat pre skoro osam godina.
Oko 14.000 ljudi je ubijeno, a najmanje dva miliona je pobeglo iz domova pre nego što su potpisani mirovni sporazumi, koji su više puta prekšreni.
SAD i njihovi saveznici zapretili su novim sankcijama ako ruska vojska preduzme akciju.
Očekuje se da će Vašington stav izneti u pisanoj formi sledeće nedelje, a zatim će se voditi dalji razgovori.
Sa oko 100.000 ruskih vojnika raspoređenih u blizini Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin je uputio zahteve Zapadu za koje kaže da se tiču bezbednosti Rusije, a jedan od glavnih je da se Ukrajina spreči da se pridruži NATO-u.
On želi da zapadni odbrambeni savez prekine vojne aktivnosti i prestane da šalje oružje u istočnu Evropu, jer to vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Rusije.
„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo“, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.
Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.
Dan ranije, američki predsednik Džozef Bajden naveo je da ukoliko bilo kakve ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to će se smatrati invazijom i uslediće odgovor SAD i NATO-a.
„Putin će platiti ozbiljnu i skupu cenu“, rekao je Bajden u četvrtak nakon što je njegova izjava od prethodnog dana da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije izazvala negativne komentare.
Tada je reagovao i Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, koji je naveo da „nema manjih prepada, kao što nema manjih žrtava i malo tuge zbog gubitka najmilijih“.
Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada, a Bajden je naveo da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin „krenuti“ na Ukrajinu, ali da ne želi „totalni rat“.
Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.
Ostavka komandanta nemačke mornarice zbog izjave o Putinu
Šef nemačke mornarice, viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah podneo je ostavku posle izjava o krizi u Ukrajini.
Viceadmiral koji je, između ostalog, ocenio kao glupost ideju da Rusija hoće da zauzme Ukrajinu, napušta funkciju, a odluka stupa na snagu odmah, rekao je portparol mornarice za agenciju AFP.
Njegova izjava izazvala je diplomatsku oluju u vreme kada Nemačka i njeni zapadni saveznici nedeljama upozoravaju na opasnost od ruske invazije u Ukrajini.
On je govorio na sastanku jednog instituta koji je održan u petak u Nju Delhiju i čiji se sadržaj pojavio na društvenim mrežama.
„Lako je ukazati mu poštovanje koje traži i koje verovatno zaslužuje“, rekao je viceadmiral govoreći o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.
Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.
Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.
Šta želi Putin?
Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.
„Jednostavno su nas prevarili“, požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.
Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.
Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.
Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.
Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.
Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
