U rokovniku inspektora Dejana Milenkovića, čije se ime našlo u optužnici zajedno sa Dijanom Hrkalović i Miloradom Šušnjićem zbog zloupotreba u policiji, Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, nakon čijeg se ubistva formirala grupa Veljka Belivuka, označen je kao „državni projekat“.
Trojac Hrkalović, Šušnjić i Milenković naći će se na optuženičkoj klupi zbog sumnji da su zloupotrebili svoj položaj u policiji i, u slučaju Dijane Hrkalović, trgovali uticajem.
U optužnom predlogu, u koji je list „Nova“ imao uvid, navodi se da se Hrkalovićeva i Milenković terete za period od 13. februara 2017. do 27. marta 2018. Njoj se stavlja ne teret da je koristeći položaj sekretara UKP, a zatim državnog sekretara MUP -a, u „nameri da ne izvrši službene radnje koje su morale biti izvršene, posredovala tako što je izdala nezakonite naloge neposerdno i telefonskim putem okrivljenom Milenkoviću“.
Tereti se da mu je naložila da ne postupi odmah po nalozima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i nadležnog zamenika višeg tužioca, koji su tražili da im se dostavi automatska obrada mobilnog telefona Veljka Belivuka koji je tada bio okrivljen za ubistvo Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. u Beogradu.
„Sale Mutavi tražio kontak sa Branom Mićunovićem“
U rokovnicima koji su takođe pregledani u okviru istrage protiv ovog trojca, našli su se i spisi Dejana
Milenkovića koje su službena lica oduzela – jedan rokovnik plave boje, sa kožnim koricama, u čijem
donjem desnom uglu prve stoji nacrtana značka Ministarstva unutrašnjih poslova, a na mestu predviđenom za broj stoji natpis „Kraljevo“ i jedan crne boje sa kožnim koricama gde na prvoj stoji
značka Bezbednosno-informativne agencije sa natpisom BIA.
Detaljnim pregledom Milenkovićevih beleški primećeno je da je na listu broj 18, hemijskom olovkom
plave boje ispisan je tekst „Sale Mutavi (uokvireno) tražio kontakt sa Branom Mićunovićem“, sa najbližim datumom upisa 03. oktobar 2016. godine i tekst „Sale Mutavi – državni projekat“, sa najbližim datumom upisa 03. okrobar 2016. godine.
Stanković je, podsećanja radi, široj javnosti poznat kao vođa Partizanove navijačke grupe „Janjičari“, na čijim temeljima je kasnije osnovana i grupa Veljka Belivuka. Sarađivao je, kako su brojni dokazi
ukazivali, sa vrhom vlasti, a u podemlju je bio blizak kavačkom klanu iz Crne Gore, sa kojim je kasnije i Belivuk nastavio poslovanje. Ubijen je 13. oktobra 2016. dok se nalazio u svom automobilu u Bačvanskoj ulici u Beogradu, a za njegovo ubistvo niko nije odgovarao.
Zbog Stankovićevih veza sa crnogorskim podzemljem ne treba da čudi što je tražio kontakt sa pomenutim Mićunovićem. Osim Mićunovića, u Milenkovićevim rokovnicima, na 22. strani, navodi se hemijskom plave boje i tekst: „Zvicer (zaokruženo) kod fontane (sve podvučeno), „Golf 6“, N.Beograd (TPS) trenerke opušten (podvučeno)“ i „kamere na Cvetnom trgu na dan ubistva (sve podvučeno)“ sa najbližim datumom upisa 03. oktobra 2016. godine.
Već na sledećoj, 22 stranici, piše: „PU Bgd ubistvo Saleta Mutavog prebačen predmet na „UG SPISK“, „RG Antigo ugašena prebacujemo registar na UG“, a u Milenkovićevim spisima može se videti i da je planirao da razgovara sa Darkom Elezom o Stankovićevom ubistvu: „Razgovor Darko Elez priprema vreme sreda rad tema ubistvo Saleta Mutavog“, sa najbližim datumom upisa 23. oktobar 2016. godine.
Interesantan je podatak da se sa ove vremenske distance iz Milenkovićevih beleški može zaključiti da je Radoje Zvicer, koji je u medijima označen kao prvi čovek kavačkog klana, u vreme Stankovićevog ubistva bio u Beogradu.
Ko je Aleksandar Stanković?
Aleksandar Stanković slovio je za vođu navijačko – kriminalne organizacije „Janjičari“, okupljene oko Partizana. Ubijen je oktobra 2016. godine u Bačvanskoj ulici u Beogradu, u blizini Centralnog zatvora. U tom trenutku Stanković je trebalo da se nalazi iza rešetaka, ali kako je tri godine odugovlačio odlazak na izdržavanje kazne koristeći se različitim zdravstvenim problemima, ostao je na slobodi.
Dok mu je sud „verovao“ da mu je narušeno zdravlje, Stanković je odlazio na utakmice, bavio se obezbeđenjem i drugim poslovima.
Šira javnost je za Stankovića saznala kada su dvojica njegovih saradnika brutalno pretukla članove obezbeđenja direktora Partizana Miloša Vazure, što su zabeležile sigurnosne kamere, a lik Stankovića ostaće upamćen jer je prišao jednoj od njih i pokazao srednji prst.
Ubistvo Stankovića pamtiće se i po tome što je narednog jutra tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sazvao hitnu konferenciju sa medije, na kojoj se pojavila i sada omražena Dijana Hrkalović.
Veza između Hrkalovićeve i Stankovića, koji je bio poznat i po nadimku „Sale Mutavi“, prilično je bila interesantna javnosti jer je nekadašnja državna sekretarka MUP bila partnerka kontroverznog žandarma Nenada Vučkovića zvanog Vučko, koji je ujedno bio i blizak sa Stankovićem, zbog čega je u pojedinim krugovima dobila nadimak „mafijaška kuma“. Interesanto je da, je ministru Stefanoviću skrenuta pažnja na ponašanje žandarma, on ga je pravdao izjavom da „nije protivzakonito navijati“.
U to vreme, veza između podzemlja i najviših državnih zvaničnika počela je da se kruni. Naime, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 31. maja 2017. godine podnosio zakletvu u nacionalnom parlamentu, Stankovićevi ljudi razvlačili su novinare i građane koji ne podržavaju Vučićevu politiku.
Neki od njih našli su se četiri godine kasnije na optužnici podignutoj protiv Veljka Belivuka, što ja najbolji dokaz povezanosti „Janjičara“, kojima je nekada upravljao Stanković i „Principa“, na čijem čelu je bio Belivuk.
Ubice Aleksadra Stankovića nikada nisu pronađene.
Bonus video: Uspon i pad Dijane Hrkalović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Povezano sa ovim člankom
