Vatreno krštenje naslednice SSSR (2): Generali KGB izdajnici

Tanjug/AP

Mada je Kazahstan dao šestoricu dolarskih milijardera, stanovništvo nije uživalo blagodeti prirodnih bogatstava zemlje. Pritom je sa 15 miliona stanovnika 1999. Kazahstan dosegao 18,6 miliona. Vlasti su 1997. prenele prestonicu iz Alma-Ate na sever zemlje, u Nur-Sultan, nazvan po imenu prvog predsednika i “oca naroda” Nursultana Nazarbajeva. Smatralo se da će to privući ljude iz južnih, siromašnih oblasti. Međutim, stanovništvo Alma-Ate uvećalo se sa 1,13 miliona 2000. na 2,18 miliona prošle godine, čime je stvorena socijalna bomba usled siromaštva u nezaposlenosti, na šta su ukazivali i štrajkovi i protesti 2010-2011. godine.

Ovog puta okidač je bilo povećanje cene gasa za automobile, a šta se sve desilo teško je rekonstruisati pošto je internet bio isključen u celoj zemlji.

2. i 3. januar: Žitelji Žanaozena, naftaškog grada na Zapadu zemlje blokirali su puteve, tražili smanjenje cene gasa i oterali političare koji su hteli da im se obrate.

4. januar: Vlasti su snizile cene gasa, ali su se protesti nastavili. Policija je zatvorila glavni trg u Nur-Sultanu, ali su se demonstranti okupili kod Predsedničkog parka gde se desio prvi sukob. Zapaljeni su policijski automobili i vojska je ušla u grad. Radnici aerodroma Alma-Ate javili su da se policija povukla 40 minuta pre nego što su se pojavili nepoznati i naoružani ljudi. Prema rečima očevidaca, nasilne grupe nisu bile iz redova demonstranata. Demonstracije su se proširile na druge gradove, poginula su već osmorica policajaca. a u Nur-Sultanu je uhapšeno nekoliko stotina ljudi.

5. januar: Vlasti uvode vanredno stanje i isključuju internet. Smenjen je i uhapšen načelnik KNB (službe naslednice KGB), general Karim Masimov. Osumnjičen je za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti, a navodi se da je predsedniku Kasimu Žomartu Tokajevu saopštio da je “izgubio poverenje porodice svog prethodnika Nursultana Nazarbajeva i da mora da ode”. Za izdaju se sumnjiče i njegovi potčinjeni, zamenik general Daulet Jergožin i načelnik Specijalne službe “A” KNB general Anuar Sadikulov. Tokajev je potom smenio i funkcionera KNB generala Samata Abiša, sinovca Nazarbajeva.

U Alma-Ati je u bolnici završilo 137 policajaca i 53 građana. Zapaljena je stara predsednička rezidencija i napadnuta policijska stanica, a na ulicama su ostale patrone lovačkog oružja. Gorela je i državna televizija, svuda je iz prodavnica pljačkana votka, a policija je napustila centar grada. Na barikadama su se pojavili maskirani ljudi s kalašnjikovima, a demonstranti su u strahu otišli kući. Napadnuta je još jedna stanica, a policajci su pobegli na krov i odatle otvorili vatru. Predsenik Kasim Žomart Tokajev pozvao je pred ponoć ODKB da reaguje.

6. januar: ODKB je odmah doneo odluku da uputi trupe. Za to vreme policija i vojska u Alma-Ati napali su zauzete državne objekte. Saopšteno je da je ubijeno nekoliko desetina terorista, a poginulo 18 policajaca, od kojih su dvojica obezglavljeni. Uveče je velika naoružana grupa napala Pograničnu akademiju KNB. Načelnik akademije, pukovnik Pavel Polivanov, izašao je da pregovara, ali je ustreljen bez reči i kasnije nađen teško ranjen. Objekat je odbranjen, ali su poginula dvojica oficira i trojica pitomaca.

7. januar: Predsednik Tokajev poručio je da će teroristi biti uništeni ako ne polože oružje. U Alma-Ati su sovjetski veterani iz Avganistana formirali naoružane odrede za odbranu od terorista i pljačkaša. Iz Francuske se javio opozicioni prvak Muhtar Abljazov koji je pozvao Zapad da spreči “rusku okupaciju Kazahstana” i ponudio se da “privremeno preuzme vlast”.

8. i 9. januar: Snage ODKB štite vitalne objekte u Kazahstanu, a borbe u zemlji postepeno prestaju.

13. januar: Objavljen je kraj antiterorističke akcije i ukinuto vanredno stanje. Snage ODKB predale su zaštitu objekata kazahstanskoj policiji i vojsci.

14. januar: Snage ODKB vraćene su u baze.

Dragoceni saveznik

Moskva saveznika nije mogla da odbaci sve i da je htela. U Kazahstanu Rusija drži kosmodrom Bajkonur i poligon Sari Šagan. Oba objekta imaju kolosalni značaj za ruski kosmički program i sistem protivraketne odbrane. Zatim, kroz Kazahstan prolaze gasovodi, a u toj zemlji nalazi se i 40 odsto svetskih rezervi urana, neophodnog za atomsko oružje, ali i za poslovanje Rosatoma, koji drži više od 50 odsto svetskog tržišta u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Osim toga, u Kazahstanu posluje na stotine ruskih krupnih kompanija i živi oko 3,5 miliona Rusa, uglavnom na severu zemlje uz granicu s maticom.

Sutra – Vatreno krštenje naslednice SSSR (3): Čizmaš kaljen na Kosovu