Nacionalno blago, boginja nad boginjama, glas veka… Ovo su samo neki od opisa legendarne brazilske pevačice Elze Soareš koja je preminula 20. januara i sahranjena je prekjuče u Rio de Ženeiru.
Snimila je dokumentarac, spremala se za serijal nastupa i trebalo je da objavi novi album. I to u 92. godini. Ali, onda je, sasvim nenadano, stigla vest da je boginja brazilske muzike Elza Soareš umrla u svom domu u Rio de Ženeiru.
„Kako je i želela, pevala je do sudnjega dana“, navela je u saopštenju porodica kraljice sambe i bosa-nove.
Smrt pevačice jedinstvenog vokala rastužila je čitav Brazil, ali i svet. Oglašavali su se svi, od prijatelja i saradnika, preko bivših i sadašnjih brazilskih političkih zvaničnika, do Bakingemske palate, uz podsećanje da je i kraljica Elizabeta Druga daleke 1968. godine uživala u sambi Elze Soareš.
„Bio je to susret kraljica“, podsetio je „Gardijan„.
Moć koju je imala na sceni bila je neopisiva.
„Bila je poput vulkana“, izjavljivali su ovih dana njeni saradnici, a kada je Radio BBC 2000. godine pravio izbor najboljih pevačica 20. veka, Elza Soareš proglašena je „glasom milenijuma“.
– Moje glasne žice su pokvarene, kao i moj život – rekla je Elza u jednom televizijskom intervjuu devedesetih godina. Nije slučajno izgovorila ove reči.
Rođena 1930, u jednoj od brojnih favela Rio de Ženeira, uspela je da se izdigne, uprkos brojnim nedaćama koje su je pratile. Postala je jedna od najpopularnijih i najvoljenijih pevačica u Brazilu, ali i diljem sveta sa tridesetak studijskih albuma u diskografiji, hitovima kakvi su „Boato“, „Cadeira Vazia“, „Só Danço Samba“, „Mulata Assanhada“, „Aquarela Brasileira”…
Tokom karijere, koja je trajala više od šest decenija, pevačica je svoju slavu koristila i kako bi se borila za društvenu i rasnu pravdu i prava žena.
– Brazil je zemlja u kojoj je rasizam oduvek cvetao. Ovde je sve tako strašno. Iako je rasizam bolest kojoj ima leka, mi ga ne koristimo. Umesto toga živimo u apsurdnom, odvratnom društvu. Moja, crna rasa stalno je na meti i moramo tome stati na put – govorila je uoči svog 90. rođendana.
A ako je neko znao nešto o rasizmu, seksizmu, klasnoj podeljenosti bila je to Elza Soareš.
I dok prva numera na drugom studijskom albumu pevačice „A Bossa Negra“ iz 1961, s kojim se proslavila, u punom sjaju donosi Elzin moćni vokal, bilo je već tu naznaka izvesne melanholije. A kako je i ne bi bilo, s obzirom na njen život, obeležen siromaštvom i tragedijama.
Postala je mlada praktično još kao dete. Udala se sa samo 12 godina. Otac ju je primorao na to, a samo godinu dana kasnije dobija prvo dete. Oduvek je volela da peva, a živeći u siromaštvu sa suprugom i detetom, kada bi bio potreban lek za sina, učestvovala bi u radijskim pevačkim takmičenjima, što se u ono vreme plaćalo. Sa 15 godina dobija drugo dete, koje ubrzo po porođaju umire od neuhranjenosti. I tu tragedijama nije kraj. Suprug oboleva od tuberkuloze i Elza u 21. godini postaje udovica. No, trebalo je izdržavati petoro dece, pa se Soarešova zapošljava u fabrici sapuna. Usput sanja o muzičkoj karijeri.
San joj se ostvaruje kada 1958. godine biva pozvana na turneju sa Mersedes Baptistom po Argentini, a usledio je izlazak singla „Se Acaso Você Chegasse“, kojim se nametnula.
I dok su mnogi odmah povukli paralele između Elzinog i pevačkog stila Luja Armstronga, brazilskoj zvezdi, poznatoj po hrapavom vokalu, to nije prijalo. Zanimljivo je da do 1962. godine nije ni znala ko je Armstrong. Saznala je tek prilikom prvog susreta sa slavnim Sačmom na Svetskom prvenstvu u Čileu.
– Tada me je nazvao svojom ćerkom – otkrila je mnogo godina kasnije.
U drugi brak uplovila je kada joj je bilo 32 godine sa čuvenim fudbalerom Garinčom, ali tek nakon što se on razveo od tadašnje supruge, što je skandalizovalo brazilsku, ali i svetsku javnost. Svi su je omrzli, kriveći je za zavođenje čuvenog fudbalskog desnog krila. Toliko da bi joj na ulici dovikivali pogrdne reči, gađali je paradajzom, a neki su joj čak upućivali i pretnje smrću. Garinčini prijatelji su je zvali „veštica“!
Elza Soares, a voz que embalou um país. Sua estrela sempre brilhará ao nosso lado. 🌟 pic.twitter.com/q6kiNKQtBR
— CBF Futebol (@CBF_Futebol) January 20, 2022
Bračnu sreću ubrzo su pomutili fudbalerovi demoni, prevashodno alkoholizam, a tadašnja štampa spekulisala je da je Garinča čak i zlostavljao pevačku zvezdu. Međutim, išla bi za njim po barovima Rio de Ženeira, moleći vlasnike da mu ne donose alkoholna pića…
I polovinom aprila 1969. godine Garinča je, pod dejstvom alkohola, upravljao vozilom u kojem su bili Elza, njena ćerka i majka. Izgubivši kontrolu Garinčin automobil se sudario sa kamionom. Elzina majka je u saobraćajnoj nesreći izgubila život.
Tada već uveliko zvezda sambe, u braku sa Garinčom bila je 16 godina i dobila s fudbalerom sina. Bili su prinuđeni da jedno vreme čak žive u egzilu, u Italiji, nakon što je više puta pucano na njihov dom u Riju. Iako su se nezvanično rastali, smrt fudbalera od ciroze jetre 1983. godine teško joj je pala… Bio je, kako je svedočila, ljubav njenoga života.
Elza Soareš preminula je istoga dana, 20. januara kao i Garinča, ali 39 godina kasnije…
Razborita i uvek damskog držanja samo dan pre smrti na svom Tviter nalogu napisala je:
„Moje ime je sad srce“…
Bonus video:
Glas, dirka, bas
Povezano sa ovim člankom
