Vatreno krštenje naslednice SSSR (1): Novi Istočni blok

Munjevito, dok svet još nije uspeo da shvati istorijski značaj, snage za brzo reagovanje Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), odnosno vojni savez šest bivših sovjetskih republika predvođenih Rusijom, intervenisale su na poziv svoje članice Kazahstana, završile posao i još brže otišle. Rusija je poslednjih godina vojno intervenisala u Gruziji, Ukrajini i Siriji, ali ovo je prvi put da je Kremlj pokrenuo vojsku u okviru nekog vojnog saveza još od upada Varšavskog pakta u Čehoslovačku 1968. godine.

Na Zapadu dugo smatran za “tigra od papira”, ODKB se pokazao kao realni vojni savez sposoban da u trenutku donese odluku i reaguje. Glavno pitanje koje sada muči vojne stratege i analitičare je kakva će uloga ODKB biti u budućnosti.

Ova vojna alijansa nastala je Paktom u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, 15. maja 1992. godine. Kao punopravne članice od tada su u ODKB ostale Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermenija. Savez su napustile Gruzija, Azerbejdžan i Uzbekistan. Gruzija zbog težnje da stupi u NATO, da bi 2008. posrljala u rat s Rusijom i izgubila Južnu Osetiju i Abhaziju, a Azerbejdžan usled sukoba s drugom članicom Jermenijom oko Nagorno Karabaha. Uzbekistan je dva puta izlazio iz ODKB, i trenutno je zadovoljan direktnim vojnim savezom s Rusijom.

Za Belorusiju je članstvo u ODKB prirodni proces, budući da je u nedovršenoj saveznoj državi s Rusijom i sa integrisanom odbranom, a naročito posle pokušaja obojene revolucije prošle godine. Za Rusiju i centralnoazijske bivše sovjetske republike glavni razlog bio je Avganistan, gde su talibani došli na vlast 1994. godine, kada je ugovor o ODKB stupio na snagu. U međuvremenu, sramno se završila američka okupacija Avganistana, a talibani su postigli pakt s Rusijom da ne prelaze bivšu sovjetsku granicu.

Ali, zato su se u Kazahstanu sada pojavili drugi igrači. Demonstracije izazvane poskupljenjem goriva, naprasno su se pretvorile u mali rat u kom su policajcima odsecane glave, što je bio siguran znak da se u Kazahstanu pojavila i Islamska država i to kao instrument nečije politike. Naime, sve se desilo uoči pregovora sa Vašingtona i Moskve koja je zahtevala da NATO odustane od širenja na istok, odnosno od prijema u članstvo Ukrajine i Gruzije, i da ne približava “udarno oružje”, ruskim granicama.

Ovome su prethodile optužbe iz Vašingtona da Rusija sprema invaziju na Ukrajinu. Analitičari u Moskvi navode da je Kremlj svojim zahtevom za neširenjem NATO zapravo samo preoteo diplomatsku i medijsku inicijativu, bez iluzije da će zapadna alijansa prihvatiti predlog. Takođe, da je Rusija pokrenula ODKB u Kazahstan umesto da sama reaguje kako bi neutralisala optužbe poput onih povodom Ukrajine.

Time se pojavila nova, sasvim drugačija uloga ODKB od one koja mu je u početku namenjena. Od zadatka da obezbedi postsovjetsko prostranstvo, do instrumenta u globalnoj politici.

Politkolog Mihail Smolin kaže da je Kremlj dobio očekivan odgovor da će NATO raditi šta mu se hoće.

– To će biti produžetak Hladnog rata na novom nivou koji će Rusiji dati odrešene ruke. Mi možemo na postsovjetskom prostranstvu razvijati ODKB i delovati polazeći od sopstvene predstave o zaštiti bezbednosti Rusije. I mi bezuslovno možemo dozvoliti sebi više u Evropi, dakle u odnosu prema Ukrajini i svim budućim konfliktima koje nam nametnu – kaže Smolin.

Kao što Rusija nije SSSR, tako ni ODKB nije Varšavski pakt, ni po vojnoj i ekonomskoj snazi, a uprkos ogromnoj teritoriji niti po dubini u evropskom kontinentu. Izuzev Belorusije, koja za Rusiju predstavlja prečicu do Zapadne Evrope, ODKB usled odlaska SAD iz Avganistana zauzima sve veći značaj u Centralnoj Aziji, između Kine, Indije, Irana i Rusije koja ima i druge regionalne instrumente. Ove velike zemlje i male članice ODKB su i u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), koja podrazumeva i vojnu. Predsednik Irana Ibrahim Raisi upravo se po prvi put sreo s Vladimirom Putinom u Moskvi “zbog krajnje napete međunarodne situacije”. Putin 5. februara putuje u Peking na samit sa kineskim predsednikom Si Đinpigom, koji je aktivno učestvovao u smirivanju situacije u Kazahstanu, a kako bi razmotrili i “krizne zone, pre svega Avganistan i Centralnu Aziju”.

Srbija posmatrač

Srbija, koja se čvrsto drži svoje vojne neutralnosti, zemlja je posmatrač u ODKB od 2013. godine, kao što sarađuje s NATO u okviru programa Partnerstvo za mir. Predstavnici naše zemlje redovno posećuju Skupštine ODKB. Krajem 2020. bivši ministar odbrane Aleksandar Vulin razgovarao s generalnim sekretarom ODKB Stanislavom Zasom i istakao da naša zemlja sarađuje s ovom organizacijom i kada je reč o obuci, vežbama i pripremama pripadnika Vojske Srbije za učešće u mirovnim operacijama.