Miloš Banđur, republički poslanik Srpske napredne stranke, kaže da je zadovoljan rezultatom referenduma o ustavnim promenama, ali da je većinsko “ne” u velikim gradovima u Srbiji pokazalo i da je “deo glasača SNS-a poslao signal vrhu stranke da nisu zadovoljni lokalnom vlašću”.
“Ne gledajući na referendum kao dogadjaj od krucijalne važnosti za vlast ili državu, jedan deo glasača SNS su uzdržavanjem od glasanja ili glasanjem protiv, želeli da pošalju vrhu stranke signal da nisu zadovoljni lokalnom vlašću ili ponašanjem pojedinaca na lokalu. Dolazak na funkciju prečicom, ohrabruje na posvećenost privatnom a ne javnom interesu i ohrabruje na bahaćenje. Nedostatak skromnosti i bahaćenje nekih lokalnih moćnika urušavaju naš ugled u tim sredinama. I bas me briga što su oni pre nas bili mnogo gori, meni smetaju takvi međju nama. Mi ne smemo da budemo u bilo čemu slični prethodnoj vlasti”, kaže Banđur za Danas.
Banđur, koji je i nekadašnji zamenik gradonačelnika Niša, naglašava da je u velikim gradovima opcija “ne” pobedila sa malom razlikom u broju glasova, ali da je s obzirom na malu izlaznost, takva razlika “dala veće procentualne razlike, što maskira pravu sliku referendumskog rezultata”.
Recimo, u Nišu je opcija “ne” prevagnula za 4400 glasova, uz izlaznost od svega 26 odsto, kaže.
Prema njegovoj oceni, 60 odsto glasova “za opciju ‘da’” na referendumu za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa je “odličan rezultat”, koji, uprkos nešto drugačijim rezultatima u nekim lokalnim samoupravama, pokazuje da “nema promene u odnosu političkih snaga u odnosu na period za nama”.
“Činjenica je da vlast nije imala kampanju po pitanju referenduma, a spot koji je emitovan na RTS-u nije razjašnjavao stvari na pravi način, niti je mogao da značajnije motiviše glasače. Ako se ovome dodaju dezinformacije koje su širili pojedini poznati funkcioneri SNS-a i SPS-a, vodeći pravu medijsku hajku protiv ustavnih amandmana, i plašeci glasače lažnom pričom da će nama zapad postavljati sudije i tužioce, jasno je zašto je oko 70 odsto birača ostalo kući. Barem polovina onih koji su glasali protiv su glasači SNS-a, a koji su nedovoljno ili nepravilno informisani i poverovali pojedinim partijskim autoritetima da ove promene vode u kolonijalnu pravosudnu zavisnost od zapada, što naravno nije tačno”, kaže Banđur.
On dodaje da i samo pitanje na glasačkom listiću “kao da je napisano sa ciljem da, uz sve dezinformacije, dodatno uplaši glasače i navede ih da glasaju ‘ne’“.
U pitanju je trebalo precizirati oblast na koju se promena Ustava odnosi, odnosno pitanje je trebalo da glasi: da li ste za potvrdjivanje Akta o primeni Ustava u oblasti pravosuđa, pošto su “građani mesecima plašeni da će biti izmenjena preambula Ustava koja se odnosi na Kosovo i Metohiju”.
Banđur ocenjuje da zbog svega ovoga “opozicija nema razloga za radovanje”. Građani su na referendumu potvrdili odluku Narodne Skupstine da usvoji amandmane na Ustav u oblasti pravosuđa.
Ustavnim izmenama postavljen je temelj za ozbiljnu reformu pravosuđa, koja treba da obezbedi njegovu “nezavisnost od uticaja izvrsne vlasti, političke vlasti i interesnih grupa, sve sa ciljem većeg poverenja gradjana u sudove i tužilaštva”.
“Ustavni amandmani naglašavaju nezavisnost sudije u obavljanju posla i samostalnost tužioca. U tom smislu Ustav precizno reguliše uslove premeštanja sudije u drugi sud jer se do sada ova mogućnost mogla zloupotrebljavati kao mehanizam disciplinovanja sudija, odnosno kažnjavanja u slučaju neposlušnosti. Ovim se sudija oslobađa straha od pritiska u donošenju presude”, kaže Banđur.
On kaže da Ustav sada reguliše i stalnost sudijske funkcije, ukidajući probni period od tri godine, koji je “potencijalno moguće koristiti za uticaje na rad sudije pred kojim je neizvesnost izbora na stalni rad”.
Ustav precizno definiše i kada sudija može biti razrešen funkcije.
Dosadašnje nejasno rešenje omogućavalo je različita tumačenja, što je “uticalo na nesigurnost sudije i mogućnost da bude podložan različitim uticajima”.
Prema njegovoj tvrdnji, ustavne izmene omogućavaju da se “izbor sudija i tužilaca oslobađa direktnog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti novim načinom formiranja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva”.
Narodna skupština će dvotrećinskom većinom birati po četiri člana ovih najviših pravosudnih tela iz reda uglednih pravnika, posle javnog konkursa.
Ovakva, dvotrećinska većina će “podrazumevati saglasnost pozicije i opozicije, te će to dovesti do izbora objektivno najuglednijih pravnika”.
“Sada ostaje da se zakonima propiše postupak izbora šest predstavnika sudija i pet predstavnika tužilaca u ove najviše organe. To je jako važno. Uz obaveznu primenu tajnog izjašnjavanja, procedura mora biti tako osmišljena da garantuje delegiranje ljudi sa najjačim moralnim i stručnim kredibilitetom. Do sada su lobisticke grupe na područjima apelacionih sudova uz obavezno javno glasanje sudija, delegirale svoje predstavnike u Visoki savet sudstva. Zato imamo situaciju da su sudovi i tužilaštva skupovi porodica i familija, što je prvi korak ka koruptivnom radu”, kaže Banđur.
Opozicija je vodila nefer kampanju
“Opozicija je vodila nefer kampanju protiv usvajanja ustavnih amandmana, pri čemu je podrška amandmanima lidera bez podrške u narodu, kao sto je Čedomir Jovanovic, mnoge glasače SNS-a ostavila kuci ili ih navela da glasaju protiv”, kaže Banđur.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Povezano sa ovim člankom
