Izložba Andreja Čikale u Galeriji Haos

Izložba crteža i objekata umetnika iz Trstenika Andreja Čikale biće otvorena u utorak, 25. januara u 18 sati u Galeriji Haos, saopšteno je iz ove beogradske galerije.

Vajar po obrazovanju, Čikala na postavci predstavlja poslednje cikluse koji se odnose na suštinske čovekove zapitanosti kada je o umetnosti i ljudskoj interakciji reč.

– Uveren sam da je umetnik prorok savremenog doba: kreator stvarnosti, uništitelj iluzija i promoter istine – reči su Andreja Čikale.

Rođen u Zrenjaninu 1976, početkom osamdesetih seli se sa roditeljima u Trstenik. Upisuje vajarstvo 1994. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini, a po završenim osnovnim studijama upisuje magistarske studije na predmetu Skulptura u drvetu i radi kao asistent na fakultetu. Od 2005. do 2008. studira teologiju na Protestantskom Teološkom fakultetu u Novom Sadu.

Još od osnovnih studija učestvuje na renomiranim grupnim izložbama i kolonijama u zemlji i inostranstvu, među kojima su: Međunarodno bijenale grafike malog formata, Sent-Niklas (Belgija), Međunarodno bijenale ex-librisa, Krakov (Poljska), Bijenale minijature, Gornji Milanovac, vajarska kolonija – atelje Basara – Obradović, Vrnjačka Banja, Real Presence, internacionalna radionica i skup mladih umetnika i studenata umetnosti, Beograd, Venecijansko Bijenale, Oktobarski salon Kruševac… Samostalno počinje da izlaže od 2002. godine i bavi se slikarstvom, vajarstvom i multimedijom.

„Andrej Čikala svojom umetnošću decenijama postojano ukazuje na one teme koje se nameću u njegovom umu i umetničkom biću kao važne. Poslednjim stvaralačkim ciklusom pod nazivom Emotional reneisansse skreće pažnju na srž ljudskog postojanja – a to su emocije. Kroz prožimanje poezije i vizuelnog izraza, pred nama su refleksije umetničkih i životnih uverenja iskazane kroz sliku, crtež, skulpturu, poeziju. Kako i sam umetnik naglašava, ovaj ciklus je odraz njegovih ličnih unutrašnjih konflikata, ali i zaveta. Kroz umetnost koju nam prezentuje ne opominje posmatrača na surov način, kakav često jezik savremene umetnosti ume da bude, već na jedan poetično moralizatorski način ukazuje na večne borbe za čistu ljubav, slobodu i život“, navodi u tekstu za postavku istoričarka umetnosti Ivana Arađan.