Moskva je, u okviru svojih bezbednosnih zahteva koje je ispostavila NATO, zatražila povlačenje snaga i oružja NATO-a iz Rumunije i Bugarske, saopštilo je u petak rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Rusija zahteva pismene odgovore od Sjedinjenih Država na predložene bezbednosne garancije, koje uključuju povlačenje infrastrukture NATO-a iz istočnoevropskih zemalja koje su postale članice zapadnog vojnog bloka nakon 1997.
„Govorimo o povlačenju stranih snaga, opreme i naoružanja i drugim koracima za povratak na konfiguracije iz 1997 “, navodi se u saopštenju.
„To uključuje Bugarsku i Rumuniju.“
Ako se ima u vidu da do 1997. nijedna od ovih država nije bila članica NATO-a, efektivno ovaj zatev Kremlja znači da NATO napusti Baltičke države, Poljska, Češka, Mađarska kao i balkanske države.
Iz Rumunije su reagovali kazavši da je prisustvo NATO-a u zemljama saveznicima „čisto odbrambena reakcija na sve agresivnije ponašanje Rusije u istočnom okruženju… koje se trenutno intenzivira uprkos pokušajima NATO-a da se uključi u konstruktivni dijalog“, prenosi portal themoscowtimes.com.
Bugarski premijer Kiril Petkov je takođe rekao u parlamentu da je „Bugarska suverena zemlja i da smo odavno napravili svoj izbor time što smo postali članica NATO-a“.Kao takvi, naveo je Petkov, “sami odlučujemo kako da organizujemo odbranu naše zemlje u koordinaciji sa našim partnerima“.
On je dodao da Ugovor o NATO-u ne predviđa „države članice druge kategorije za koje se kolektivna odbrana primenjuje selektivno ili u ograničenom obimu“.
Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova u petak je označilo ruski zahtev kao „neprihvatljiv“ i dodalo da on „ne može biti deo pregovora“.
Bivše saveznice Varšavskog pakta predvođenog Sovjetskim Savezom pridružile su se NATO-u 2004. i trenutno imaju sporazume o razmeštanju oko 6.000 američkih vojnika na svojim teritorijama na rotacionoj osnovi.
Pored povlačenja NATO snaga iz Bugarske i Rumunije, Rusija želi da NATO ne garantuje nove vojne baze u bivšim sovjetskim zemljama i da spreči nove članice, uključujući Ukrajinu.
U saopštenju od danas, rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da „bez ceremonije vrši pritisak“ na nesvrstane Finsku i Švedsku da se pridruže NATO-u suočene sa mogućom invazijom Rusije na Ukrajinu.
Vašington, koji je angažovan u pregovorima na visokom nivou kako bi se sprečila moguća invazija na Ukrajinu od strane desetina hiljada ruskih vojnika okupljenih u blizini njenih granica, odbacuje zahteve Moskve.
Dok pojedini smatraju da su navodi da „Putin želi da obnovi Sovjetski Savez“ preterani, drugi ukazuju da ruski zahtevi da se preoblikuju politički i vojni mehanizmi u Bugarskoj, Rumuniji i drugim zemljama EU pokazuju da on želi mnogo više od pukog „dobijanja granica SSSR-a“.
Povezano sa ovim člankom
