Мада је тема о различитом квалитету производа за исток и запад Европске уније актуелна већ годинама, у Србији никада нису урађене анализе које би показале какво је стање на нашем тржишту. На ово је јуче упозорила Национална организација потрошача Србије (НОПС), истичући да анализа нема, већ да само постоје нагађања и субјективне оцене купаца.
„Мултинационалне компаније се већ годинама правдају да купци у различитим земљама имају и различите навике. То је највећа злоупотреба, када је реч о квалитету производа“, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача (НОПС).
Анализе се, каже, не спроводе, јер потрошачке организације немају довољно новца, а за таква истраживања су потребна и велика средства. Али није, додаје, само новац проблем.
„Када смо пре неколико година радили независну анализу квалитета млека на нашем тржишту, нико није оспорио ниједан резултат. Али, сви су питали одакле нам новац и ко је то финансирао. У Србији и даље полемишемо да ли конкуренција подмеће информације, уместо да размишљамо о општем добру. Сви смо ми потрошачи тих производа“, каже Паповић.
Подсетимо, источни блок ЕУ водио је петогодишњу борбу да се забрани двоструки квалитет производа и заустави дискриминација потрошача. Више анализа у различитим државама показало је да је та пракса узела маха. У Хрватској је, рецимо, утврђено да је од 26 производа чак 22 било лошијег квалитета него у Источној Немачкој. Међу њима били су „нутела“, детерџент „аријел“, „хип“ дечја храна, „вуди“ виршле… Слично истраживање у Словачкој доказало је да је половина производа из њихових радњи било лошијег квалитета од истих у Аустрији. Овим поводом реаговала је и Вишеградска група затраживши да се квалитет уједначи, бофл уклони са тржишта Источне Европе и да се двоструки стандарди казне. После ових резултата и притисака, ЕУ је спровела велику студију која је показала да је у девет одсто производа установљен различит састав, али да то „не значи нужно и да је квалитет другачији”. До одступања у саставу, саопштили су, дошло је због навика и укуса потрошача на појединим тржишта.
„Управо овакве изјаве јесу и највећа злоупотреба. Да ли ми волимо чоколаду са мање лешника или виршле са мање меса? Јасно је да су произвођачи имали утицај на такве оцене“, каже Паповић.
Међутим, ревизијом Директиве о непоштеној пословној пракси ЕУ је коначно, у марту 2019, забранила овакво понашање мултинационалним компанијама.
Из заједничког буџета тада је опредељено два милиона евра за развој методологије истраживања и 800.000 евра за нова тестирања. Договорено је и да ће Европска комисија у року од три године дати оцену о ефикасности нових правила уз могућност да их додатно пооштри. Директивом је прописано и да ће казне за произвођаче који пласирају двоструки квалитет бити до четири одсто њиховог годишњег промета. Од тада, међутим, није било довољно информација да ли се ово заиста и поштује, колико истраживања је спроведено у међувремену и да ли је и једна компанија прекршила нова правила и била санкционисана.
У Србији до сада није било озбиљније иницијативе да се таква пракса преиспита.
„Надамо се да ће неко од надлежних увидети потребу да се покрене такво истраживање. Тим пре што је у чланицама Источне Европе већ доказано да постоји дискриминација купаца у односу на оне у „старим” чланицама уније“, истиче Паповић, и додаје да за сада можемо само да нагађамо и да се надамо да ће Србија индиректно имати користи од прописа уведених у ЕУ, под претпоставком да ће произвођачи поштовати такозвану добру пословну праксу. У НОПС-у истичу да је Србији, као земљи кандидату за ЕУ, заиста неопходно једно овакво истраживање како бисмо и ми могли да се позиционирамо и видимо где смо по овом питању. Кажу да су се тим поводом неколико пута обраћали надлежнима.
Биљана Борзан, чланица одбора за заштиту потрошача у ЕУ и једна од најгласнијих заговорница уједначавања квалитета производа на свим тржиштима, рекла је недавно да нема података каква је ситуација у државама ван ЕУ.
„Све владе би морале да инсистирају на томе и спрече произвођаче да спроводе самовољу“, казала је Борзан за портал „Бизнис”. Дискриминација потрошача, према њеним речима, мора бити кажњива.
Јелица Антељ/Ивана Албуновић
УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:
ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!
